Slide Slide Slide Slide Slide
  1. Храм Св. Јована Крститеља Кончарево
  2. Events
  3. Пренос моштију Светог оца Николаја

Календар

Пренос моштију Светог оца Николаја

Опис догађаја

  • недеља | 21. маја 2023.
  • Цео дан

п»ї

Пренос мошти�у светог оца Никола�а

Ова� светитељ родио се у граду Патари, у Лики�и. Родитељи његови, Теофан и Нона били су људи знаменити, високородни и богати и чинили су многе милостиње према сиромашнима. Био �е то велики угодник Божи�и, велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом. Још као дете дали су га родитељи његови да учи Свето Писмо, те пошто се одликовао природном бистрином ума и руководством Светог Духа, за кратко време стекао �е велику мудрост. �ме �е добио по свом стрицу Никола�у, епископу града Патаре. Замонашио се у манастиру "Нови Сион" и �ош за живота народ га прозва Светитељем. Био �е изабран за архиепископа града Мира у Лики�и, где �е и сахрањен након смрти, 343 године. Одатле �е под на�ездом Муслимана, 1087. године, народ склонио његове свете мошти у Бари у �тали�и. Пренос мошти�у �е извршен по чудесном сновиђењу �едног христољубивог, побожног и праведног монаха, коме се �авио Свети Никола� и рекао да се његове мошти пренесу у Бари, ко�и �е у то време био под православним патри�архом. Како �е речено тако �е учињено. Приликом преноса светих мошти�у, десила су се многа чудеса. �сцелише се болесни, хроми и слепи, глуви и бесомучни. Та чудеса и чудесна исцељења дешава�у се и дан данас. Зато многи хришћански ходочасници походе град Бари, где �е временом саграђена и црква у знак захвалности и част његову, и долазе ту из разних кра�ева света на поклоњење чудесним моштима и кивоту светитеља Никола�а.

При преносу светитељских мошти�у догоде се многа чудеса, како од додира мошти�у, тако и од мира, ко�е се изобилно точило из мошти�у. Још се у ова� дан спомиње чудо светог Никола�а над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како �е светитељ Никола� повратио вид слепоме краљу Стефану (в. 6. децембар).

Тропар:

Присп�е ден св�етлаго торжества, град Барски� раду�етс�а, и с њим всељена�а вс�а ликовству�ет п�есанми и п�енми духовними; днес бо св�ашчено�е торжество, в пренесени�е честних и многоц�елебних мошче�, св�атитеља и чудотворца Никола�а, �акоже солнце незаходимо�е возси�а, св�етозарними лучами, разгоња�а тму искушени� же и б�ед от вопи�ушчих в�ерно: спаса� нас �ако предстатељ наш велики� Никола�е.

Свети пророк �саи�а

РћРІР°С� велики РїСЂРѕСЂРѕРє беше РѕРґ царскога СЂРѕРґР°. Рођен Сѓ Јерусалиму РѕРґ оца РђРјРѕСЃР°, брата АмасиС�Рµ, цара С�СѓРґРµС�СЃРєРѕРі. РџРѕ великоС� благодати БожС�РѕС�, РєРѕС�Р° С�Рµ била Сѓ њему, Р�саиС�Р° СЃРµ удостоС�Рё видети Господа Саваота РЅР° престолу небеском, окруженог шестокрилним серафимима, РєРѕС�Рё непрестано певаС�Сѓ: „РЎРІС�ат, РЎРІС�ат, РЎРІС�ат, Господ Саваот“. Р�саиС�Р° С�Рµ пророковао РјРЅРѕРіРѕ ствари, како РїРѕС�единим људима, тако Рё народима. Једанпут С�Рµ три дана С…РѕРґРёРѕ сасвим наг РїРѕ улицама Јерусалима проричући СЃРєРѕСЂРё пад Јерусалима РїРѕРґ асирског цара Сенахерима, Рё опомињући цара Рё главаре народне, РґР° СЃРµ РЅРµ СѓР·РґР°С�Сѓ Сѓ РїРѕРјРѕС› Мисираца Рё Етиопљана, пошто ће Рё РѕРІРё СѓСЃРєРѕСЂРѕ бити покорени РѕРґ истога Сенахерима, него РґР° СЃРµ СѓР·РґР°С�Сѓ Сѓ РїРѕРјРѕС› Бога Свевишњега. Р� РѕРІРѕ пророчанство, као Рё СЃРІР° остала, дословце СЃРµ испунило. Али, РЅР°С�важниС�Р° СЃСѓ РјСѓ пророчанства Рѕ ваплоћењу Бога, Рѕ зачећу Пресвете Деве, Рѕ Јовану Претечи, Рё Рѕ РјРЅРѕРіРёРј догађаС�РёРјР° РёР· живота Христова. РћРІР°С� видовити РјСѓР¶ беше, Р·Р±РѕРі чистоте срца СЃРІРѕРіР° Рё Р·Р±РѕРі ревности према Богу, РїСЂРёРјРёРѕ свише С�РѕС€ Рё дар чудотворства. Тако када опседнути Јерусалим страдаше РѕРґ жеђи, РѕРЅ СЃРµ помоли Богу, Рё РІРѕРґР° потекне РёСЃРїРѕРґ РіРѕСЂРµ РЎРёРѕРЅР°. РўР° РІРѕРґР° прозвана С�Рµ Силоам (послата); Рё РЅР° ту РІРѕРґСѓ упутио С�Рµ доцниС�Рµ Господ слепорођеног РґР° СЃРµ СѓРјРёС�Рµ, РґР° Р±Рё прогледао. РЈ време цара МанасиС�Рµ, када Р�саиС�Р° грмљаше против незнабожачких обичаС�Р° цара Рё главара, сравњуС�ући тадањи нараштаС� СЃР° РЎРѕРґРѕРјРѕРј Рё Гомором, диже СЃРµ против РѕРІРѕРіР° великог РїСЂРѕСЂРѕРєР° гнев главара Рё народа, Рё РѕРЅ Р±Рё ухваћен, изведен ван Јерусалима Рё тестером преструган. Живео Рё пророковао РЅР° седам стотина РіРѕРґРёРЅР° РїСЂРµ Христа. (Видети, РљСљРёРіСѓ РїСЂРѕСЂРѕРєР° Р�саиС�Рµ Сѓ Старом Завету.

Свети мученик Христифор

РћРІР°С� свети мученик пострада 249 РіРѕРґРёРЅРµ, Р·Р° време цара ДекиС�Р° (249-251 Рі.). Рћ њему СЃРµ причаС�Сѓ неке чудне Рё необичне ствари, тоС�ест РґР° С�Рµ Р±РёРѕ псетолик: ОєП…ОЅОїПЂПЃПЊПѓП‰ПЂОїП‚ – Рё РґР° С�Рµ пореклом РёР· земље људождера. РЈ рату РѕРЅ Р±Рё заробљен РѕРґ С�едног РІРѕС�РІРѕРґРµ. Пошто РЅРёС�Рµ могао РґР° РіРѕРІРѕСЂРё, РѕРЅ СЃРµ помоли Богу, Рё Господ РјСѓ посла анђела СЃРІРѕРі РєРѕС�Рё РјСѓ рече: Буди С�унак, Репреве! (такво РјСѓ беше РїСЂРІРѕ РёРјРµ). РћРЅРґР° СЃРµ анђео дотаче уста његових Рё учини те стаде слободно говорити. Затим РѕРґРµ Сѓ С�едан град Рё изобличи незнабошце што РіРѕРЅРµ хришћане. Р—Р±РѕРі тога Р±Рё Р±РёС�ен РѕРґ поглавара Вакхиа. РќРѕ светитељ РЅР° то РѕРґРіРѕРІРѕСЂРё Вакхиу: Добровољно Рё смирено примам ударце Рё РЅРµ противим СЃРµ, следуС�ући заповести ХристовоС�. Рђ кад Р±РёС… ставио Сѓ покрет РјРѕС� гнев Рё С�унаштво, РѕРЅРґР° РЅРµ Р±Рё могао отстоС�ати РЅРё ти нити сила самога цара, С�ер С�Рµ царева сила слаба Рё ништавна према РјРѕС�РѕС� сили.
После тога, цар, бо�ећи се мученика и због силе његове и због ружноће лица његова, посла двеста во�ника да га доведу к њему. Мученик не ношаше у рукама оруж�е, но имађаше само �едан суви штап. � кад иђаху путем, та� суви штап процвета у рукама светог мученика. Но пошто за време путовања понестаде хлеба во�ницима те немаху шта да �еду, светитељ се помоли Богу и изобилно умножи оно неколико хлебова што им беху остали. Поражени овим необичним чудом, во�ници повероваше у Христа. � кад стигоше у Антиохи�у, сви за�едно са светитељем бише крштени од епископа антиохиског, светог свештеномученика Вавиле. � тада светитељ место имена Репрев доби име Христофор. А када би изведен пред цара на суд, видевши га цар се препаде, и од страха паде у несвест. Но дошавши потом к себи, цар одлучи да светитеља придоби�е вештином и да му ласкама промени расположење, еда би га на та� начин одво�ио од вере у Христа, пошто не смеђаше да га на то побуђу�е застрашивањима. Шта онда он учини? Дозва две жене, Калинику и Акилину, лепе лицем али блуднице и развратнице расположењем, ко�е беху веома веште у завођењу и залуђивању људи на телесно спаривање. Овим женама цар нареди да иду код светитеља и да употребе сву сво�у вештину како би га привукле да их заволи, �ер рачунаше неваљалац да на та� начин одво�и мученика од Христа и приволи га да принесе жртву идолима. Али догоди се супротно ономе што смераше цар: свети Христофор научи вери у Христа ове две блуднице и одврати их од идолопоклонства. Онда се оне вратише к цару и из�авише да су хришћанке. Зато их цар врже на страшне муке. � оне блажене, подневши храбро ужасна мучења, примише венце мучеништва.
То силно раз�ари цара, и он нареди те доведоше преда њ светог Христофора, кога он стаде исмевати и вређати због ружноће и необичности лица његовог. Но светитељ му на то одговори да �е он обиталиште ђавола, што и само његово име Деки�е означава. Онда нечовечни тиранин осуди на смрт оних двеста во�ника ко�е он беше послао да ухвате светитеља и ко�и беху поверовали у Христа. Погубљени од цара, ови блажени мученици добише венце мучеништва.
После тога цар нареди РґР° светог Христофора клинцима РїСЂРёРєСѓС�Сѓ Р·Р° железну постељу, РїР° РґР° РёСЃРїРѕРґ постеље наложе ватру. РўРѕ Р±Рё одмах учињено, али светитељ РЅРµ само остаде неповређен, него СЃРµ осећаше као РґР° беше РЅР° неком весељу Рё РѕРґРјРѕСЂСѓ, Рё причаше неке необичне ствари, РєРѕС�Рµ РјРЅРѕРіРёРј присутним неверницима изгледаху невероватне Рё немогућне, Р° вернима Рё паметнима – потпуно вероватне Рё лако могућне. Причаше дакле блажени мученик како РІРёРґРё С�едног човека, РІРёСЃРѕРєР° раста, лепа лица, одевена Сѓ белу одећу, РёР· лица РјСѓ СЃРµ лиС�Рµ светлост С�ача РѕРґ сунчане, РЅР° глави РёРјР° блистав венац, РѕРєРѕ њега стоС�Рµ пламеновидни РІРѕС�ници СЃР° РєРѕС�РёРјР° СЃРµ Р±РѕСЂРµ неки РґСЂСѓРіРё црни Рё ружни РІРѕС�ници, Рё изгледа РґР° РѕРІРё последњи побеђуС�Сѓ. РќРѕ касниС�Рµ, РѕРЅР°С� страшни РІРѕС�РІРѕРґР° СЃРµ окреће СЃР° гневом, Р·Р±СѓСљСѓС�Рµ Рё побеђуС�Рµ СЃРІРµ РѕРЅРµ црне нападаче, Рё тако задобиС�Р° над СљРёРјР° власт Рё силу.
Слуша�ући то, и усто видећи светитеља на ужарено� железно� постељи неповређеног, многи од присутних људи повероваше у Христа, и скинуше светитеља с постеље. Зато сви беху посечени од царевих во�ника. После тога светом Христофору везаше камен о врат и бацише га у бунар. Но анђео Господњи извади га из бунара и ослободи. Тада безбожни тиранин, �ош увек бесан од гнева, нареди те светитељу обукоше ужарену металну одећу. Напослетку нареди те му мачем отсекоше главу. � тако блажени мученик прими венац мучеништва. Његово свето тело откупи од во�ника Петар, епископ Атали�ски, и сахрани га у свом граду.

Слепи Стефан спава на Овчи�ем пољу

� у сну без мира подноси невољу.

Крваве му очи, дрхтаво му тело,

Смрт спрам таквог жића боља �е зацело.

У том човек неки на сну му се �ави.

У небеском блеску, у небеско� слави.

— Никола� сам, рече, од Лики�ског Мира,

A ти си од оних што Бог изабира.

Мо�у десну руку погледа�, Стефане,

Гле у њо� су очи тво�е сачуване!

Ти си без очи�у, очи су у мене,

Даћу ти их онда када Господ хтедне.

Пет година прође, a Стефан у мраку

�ма наду крепку, има веру �аку:

— Никола� ће к мени �ош �еданпут доћи.

C Божи�ом помоћи он ћe ми помоћи.

Тако Стефан �едном у цркви мишљаше,

� c плачем умилним свецу се мољаше.

Па он у сан паде док у столу ста�а,

РђР»’ ево РјСѓ опет светог НиколаС�Р°!

Два краљева ока на десном му длану:

— Ево, рече краље, дан и теби свану!

У име Господа што вид слепим дава

Прогледа� и викни: Богу нек �е слава!

Па очи�у слепих светац се дотаче

� мрак ce c очи�у ко завеса смаче!

РАСУЂ�ВАЊЕ

Мучеништво за веру може сваки хришћанин примити на себе, како у време гоњења вере тако и у време мира. Авва Атанаси�е рече: „Буди мучен савешћу, умри греху, умртви уде земаљске, и бићеш мученик по жељи сво�о�. Они су се борили c царевима н кнежевима, — имаш и ти цара греха, ђавола, и кнежеве демонске. Пре су били кумири, капишта и идоложртвеници. � сад посто�е они у Души мислено. Ко �е роб блуда, та� се клања идолу Афродите. Ко се гневи и �ари, та� се клања идолу Аре�а. Ko je среброљубив и затворен према муци и беди суседа свога, та� се клања идолу Хермеса. Ако се уздржиш од свега овога, м сачуваш себе од страсти, победио си кумире, одрекао си се зловери�а, и постао си мученик за веру.” � тако, дакле, не мора човек нарочито чезнути за гоњењем и мучеништвом. Може свак и у свако време трпети мучеништво ради Христа и Његовог Јеванђеља.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам силазак Бога Духа Светога на апостоле и то:

1. како се сви људи диве и чуде слуша�ући апостоле где говоре разним �езицима,

2. како се неки подсмева�у говорећи: накитили су се вина!

БЕСЕДА

о проклетству човека ко�и се узда у човека

Овако вели Господ: да �е проклет чов�ек ко�и се узда у чов�ека и ко�и ставља ти�ело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово (Јерем. 17, 5)

Кад човек одступи срцем од Господа, онда се он обично узда у људе и у себе — �ер у кога би се иначе могао уздати, кад �е већ одрешио сво� чун од лађе Бож�е. Кад �е већ одрешио сво� чун од лађе Бож�е, не оста�е му ништа друго него да се узда у сво� чун и у чунове сво�их суседа. Слабо уздање но — другога му нема! Плачевно уздање над бездном пропасти но — другога нема!

Но, о небо и земљо, зашто одреши човек сво� чун од лађе Бож�е? Шта би човеку да бежи од сво�е сигурности? Какав рачун прорачуна кад нађе да ће му бити боље осамљену на бурним таласима неголи у дому Бож�ем и покра� скута Бож�ег! С ким направи савез кад раскиде савез с Богом? Да ли с неким �ачим од Бога? Безумље, безумље, безумље!

Да �е проклет чов�ек ко�и се узда у чов�ека! Ово �е Бог рекао �еданпут а људи хиљаде пута. Разочарани у своме уздању у људе, људи су хиљаде пута проклињали онога ко се узда у човека. Бог �е рекао само оно што су људи и сувише добро искусили и искуством сво�им утврдили, на име: како �е заиста проклет човек ко�и се узда у човека!

Зато да се у Бога уздамо, браћо мо�а, у Бога, ко�и �е тврда лађа на бури, и не изневерава. Узда�мо се само у Њега. �ер свако друго уздање �е ђаволска обмана. У Тебе се уздамо, о Господе, тврђо наша и уточиште наше. Ти нас вежи уза Се и не да� нам одрешити се, ако ми, по безумљу и проклетству, покушамо одрешити се од Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.