Пренос моштију светог оца Николаја

Опис догађаја

  • четвртак | 21. маја 2020.
  • Цео дан

п»ї

Пренос моштиС?Сѓ светог оца НиколаС?Р°

РћРІР°С? светитељ СЂРѕРґРёРѕ СЃРµ Сѓ граду Патари, Сѓ ЛикиС?Рё. Родитељи његови, Теофан Рё РќРѕРЅР° били СЃСѓ људи знаменити, РІРёСЃРѕРєРѕСЂРѕРґРЅРё Рё богати Рё чинили СЃСѓ РјРЅРѕРіРµ милостиње према сиромашнима. Био С?Рµ то велики СѓРіРѕРґРЅРёРє БожиС?Рё, велики Чудотворац Рё РёР·РІСЂСЃРЅРё посредник пред Богом. Још као дете дали СЃСѓ РіР° родитељи његови РґР° учи Свето РџРёСЃРјРѕ, те пошто СЃРµ одликовао РїСЂРёСЂРѕРґРЅРѕРј бистрином СѓРјР° Рё руководством Светог Духа, Р·Р° кратко време стекао С?Рµ велику РјСѓРґСЂРѕСЃС‚. Р?РјРµ С?Рµ РґРѕР±РёРѕ РїРѕ СЃРІРѕРј стрицу НиколаС?Сѓ, епископу града Патаре. Замонашио СЃРµ Сѓ манастиру "РќРѕРІРё РЎРёРѕРЅ" Рё С?РѕС€ Р·Р° живота народ РіР° РїСЂРѕР·РІР° Светитељем. Био С?Рµ изабран Р·Р° архиепископа града РњРёСЂР° Сѓ ЛикиС?Рё, РіРґРµ С?Рµ Рё сахрањен након смрти, 343 РіРѕРґРёРЅРµ. Одатле С?Рµ РїРѕРґ РЅР°С?ездом Муслимана, 1087. РіРѕРґРёРЅРµ, народ склонио његове свете мошти Сѓ Бари Сѓ Р?талиС?Рё. Пренос моштиС?Сѓ С?Рµ извршен РїРѕ чудесном сновиђењу С?едног христољубивог, побожног Рё праведног монаха, РєРѕРјРµ СЃРµ С?авио Свети НиколаС? Рё рекао РґР° СЃРµ његове мошти пренесу Сѓ Бари, РєРѕС?Рё С?Рµ Сѓ то време Р±РёРѕ РїРѕРґ православним патриС?архом. Како С?Рµ речено тако С?Рµ учињено. Приликом преноса светих моштиС?Сѓ, десила СЃСѓ СЃРµ РјРЅРѕРіР° чудеса. Р?сцелише СЃРµ болесни, С…СЂРѕРјРё Рё слепи, глуви Рё бесомучни. РўР° чудеса Рё чудесна исцељења дешаваС?Сѓ СЃРµ Рё дан данас. Зато РјРЅРѕРіРё хришћански ходочасници РїРѕС…РѕРґРµ град Бари, РіРґРµ С?Рµ временом саграђена Рё црква Сѓ знак захвалности Рё част његову, Рё долазе ту РёР· разних РєСЂР°С?ева света РЅР° поклоњење чудесним моштима Рё кивоту светитеља НиколаС?Р°.

РџСЂРё преносу светитељских моштиС?Сѓ РґРѕРіРѕРґРµ СЃРµ РјРЅРѕРіР° чудеса, како РѕРґ РґРѕРґРёСЂР° моштиС?Сѓ, тако Рё РѕРґ РјРёСЂР°, РєРѕС?Рµ СЃРµ изобилно точило РёР· моштиС?Сѓ. Још СЃРµ Сѓ РѕРІР°С? дан СЃРїРѕРјРёСљРµ чудо светог НиколаС?Р° над Стефаном Дечанским, краљем СЃСЂРїСЃРєРёРј; наиме, како С?Рµ светитељ НиколаС? повратио РІРёРґ слепоме краљу Стефану (РІ. 6. децембар).

Тропар:

РџСЂРёСЃРїС?Рµ ден СЃРІС?етлаго торжества, град БарскиС? радуС?етсС?Р°, Рё СЃ СљРёРј всељенаС?Р° РІСЃС?Р° ликовствуС?ет РїС?есанми Рё РїС?енми РґСѓС…РѕРІРЅРёРјРё; днес Р±Рѕ СЃРІС?ашченоС?Рµ торжество, РІ пренесениС?Рµ честних Рё РјРЅРѕРіРѕС†С?елебних мошчеС?, СЃРІС?атитеља Рё чудотворца НиколаС?Р°, С?акоже солнце незаходимоС?Рµ РІРѕР·СЃРёС?Р°, СЃРІС?етозарними лучами, разгоњаС?Р° тму искушениС? же Рё Р±С?ед РѕС‚ РІРѕРїРёС?ушчих РІС?ерно: спасаС? нас С?ако предстатељ наш великиС? НиколаС?Рµ.

Свети РїСЂРѕСЂРѕРє Р?саиС?Р°

РћРІР°С? велики РїСЂРѕСЂРѕРє беше РѕРґ царскога СЂРѕРґР°. Рођен Сѓ Јерусалиму РѕРґ оца РђРјРѕСЃР°, брата АмасиС?Рµ, цара С?СѓРґРµС?СЃРєРѕРі. РџРѕ великоС? благодати БожС?РѕС?, РєРѕС?Р° С?Рµ била Сѓ њему, Р?саиС?Р° СЃРµ удостоС?Рё видети Господа Саваота РЅР° престолу небеском, окруженог шестокрилним серафимима, РєРѕС?Рё непрестано певаС?Сѓ: „РЎРІС?ат, РЎРІС?ат, РЎРІС?ат, Господ Саваот“. Р?саиС?Р° С?Рµ пророковао РјРЅРѕРіРѕ ствари, како РїРѕС?единим људима, тако Рё народима. Једанпут С?Рµ три дана С…РѕРґРёРѕ сасвим наг РїРѕ улицама Јерусалима проричући СЃРєРѕСЂРё пад Јерусалима РїРѕРґ асирског цара Сенахерима, Рё опомињући цара Рё главаре народне, РґР° СЃРµ РЅРµ СѓР·РґР°С?Сѓ Сѓ РїРѕРјРѕС› Мисираца Рё Етиопљана, пошто ће Рё РѕРІРё СѓСЃРєРѕСЂРѕ бити покорени РѕРґ истога Сенахерима, него РґР° СЃРµ СѓР·РґР°С?Сѓ Сѓ РїРѕРјРѕС› Бога Свевишњега. Р? РѕРІРѕ пророчанство, као Рё СЃРІР° остала, дословце СЃРµ испунило. Али, РЅР°С?важниС?Р° СЃСѓ РјСѓ пророчанства Рѕ ваплоћењу Бога, Рѕ зачећу Пресвете Деве, Рѕ Јовану Претечи, Рё Рѕ РјРЅРѕРіРёРј догађаС?РёРјР° РёР· живота Христова. РћРІР°С? видовити РјСѓР¶ беше, Р·Р±РѕРі чистоте срца СЃРІРѕРіР° Рё Р·Р±РѕРі ревности према Богу, РїСЂРёРјРёРѕ свише С?РѕС€ Рё дар чудотворства. Тако када опседнути Јерусалим страдаше РѕРґ жеђи, РѕРЅ СЃРµ помоли Богу, Рё РІРѕРґР° потекне РёСЃРїРѕРґ РіРѕСЂРµ РЎРёРѕРЅР°. РўР° РІРѕРґР° прозвана С?Рµ Силоам (послата); Рё РЅР° ту РІРѕРґСѓ упутио С?Рµ доцниС?Рµ Господ слепорођеног РґР° СЃРµ СѓРјРёС?Рµ, РґР° Р±Рё прогледао. РЈ време цара МанасиС?Рµ, када Р?саиС?Р° грмљаше против незнабожачких обичаС?Р° цара Рё главара, сравњуС?ући тадањи нараштаС? СЃР° РЎРѕРґРѕРјРѕРј Рё Гомором, диже СЃРµ против РѕРІРѕРіР° великог РїСЂРѕСЂРѕРєР° гнев главара Рё народа, Рё РѕРЅ Р±Рё ухваћен, изведен ван Јерусалима Рё тестером преструган. Живео Рё пророковао РЅР° седам стотина РіРѕРґРёРЅР° РїСЂРµ Христа. (Видети, РљСљРёРіСѓ РїСЂРѕСЂРѕРєР° Р?саиС?Рµ Сѓ Старом Завету.

Свети мученик Христифор

РћРІР°С? свети мученик пострада 249 РіРѕРґРёРЅРµ, Р·Р° време цара ДекиС?Р° (249-251 Рі.). Рћ њему СЃРµ причаС?Сѓ неке чудне Рё необичне ствари, тоС?ест РґР° С?Рµ Р±РёРѕ псетолик: ОєП…ОЅОїПЂПЃПЊПѓП‰ПЂОїП‚ – Рё РґР° С?Рµ пореклом РёР· земље људождера. РЈ рату РѕРЅ Р±Рё заробљен РѕРґ С?едног РІРѕС?РІРѕРґРµ. Пошто РЅРёС?Рµ могао РґР° РіРѕРІРѕСЂРё, РѕРЅ СЃРµ помоли Богу, Рё Господ РјСѓ посла анђела СЃРІРѕРі РєРѕС?Рё РјСѓ рече: Буди С?унак, Репреве! (такво РјСѓ беше РїСЂРІРѕ РёРјРµ). РћРЅРґР° СЃРµ анђео дотаче уста његових Рё учини те стаде слободно говорити. Затим РѕРґРµ Сѓ С?едан град Рё изобличи незнабошце што РіРѕРЅРµ хришћане. Р—Р±РѕРі тога Р±Рё Р±РёС?ен РѕРґ поглавара Вакхиа. РќРѕ светитељ РЅР° то РѕРґРіРѕРІРѕСЂРё Вакхиу: Добровољно Рё смирено примам ударце Рё РЅРµ противим СЃРµ, следуС?ући заповести ХристовоС?. Рђ кад Р±РёС… ставио Сѓ покрет РјРѕС? гнев Рё С?унаштво, РѕРЅРґР° РЅРµ Р±Рё могао отстоС?ати РЅРё ти нити сила самога цара, С?ер С?Рµ царева сила слаба Рё ништавна према РјРѕС?РѕС? сили.
После тога, цар, Р±РѕС?ећи СЃРµ мученика Рё Р·Р±РѕРі силе његове Рё Р·Р±РѕРі ружноће лица његова, посла двеста РІРѕС?РЅРёРєР° РґР° РіР° доведу Рє њему. Мученик РЅРµ ношаше Сѓ рукама РѕСЂСѓР¶С?Рµ, РЅРѕ имађаше само С?едан СЃСѓРІРё штап. Р? кад иђаху путем, таС? СЃСѓРІРё штап процвета Сѓ рукама светог мученика. РќРѕ пошто Р·Р° време путовања понестаде хлеба РІРѕС?ницима те немаху шта РґР° С?еду, светитељ СЃРµ помоли Богу Рё изобилно умножи РѕРЅРѕ неколико хлебова што РёРј беху остали. Поражени РѕРІРёРј необичним чудом, РІРѕС?ници повероваше Сѓ Христа. Р? кад стигоше Сѓ АнтиохиС?Сѓ, СЃРІРё Р·Р°С?едно СЃР° светитељем бише крштени РѕРґ епископа антиохиског, светог свештеномученика Вавиле. Р? тада светитељ место имена Репрев РґРѕР±Рё РёРјРµ Христофор. Рђ када Р±Рё изведен пред цара РЅР° СЃСѓРґ, видевши РіР° цар СЃРµ препаде, Рё РѕРґ страха паде Сѓ несвест. РќРѕ дошавши потом Рє себи, цар одлучи РґР° светитеља РїСЂРёРґРѕР±РёС?Рµ вештином Рё РґР° РјСѓ ласкама промени расположење, еда Р±Рё РіР° РЅР° таС? начин РѕРґРІРѕС?РёРѕ РѕРґ вере Сѓ Христа, пошто РЅРµ смеђаше РґР° РіР° РЅР° то РїРѕР±СѓС’СѓС?Рµ застрашивањима. Шта РѕРЅРґР° РѕРЅ учини? Дозва РґРІРµ жене, Калинику Рё Акилину, лепе лицем али блуднице Рё развратнице расположењем, РєРѕС?Рµ беху веома веште Сѓ завођењу Рё залуђивању људи РЅР° телесно спаривање. РћРІРёРј женама цар нареди РґР° РёРґСѓ РєРѕРґ светитеља Рё РґР° употребе СЃРІСѓ СЃРІРѕС?Сѓ вештину како Р±Рё РіР° привукле РґР° РёС… заволи, С?ер рачунаше неваљалац РґР° РЅР° таС? начин РѕРґРІРѕС?Рё мученика РѕРґ Христа Рё приволи РіР° РґР° принесе жртву идолима. Али РґРѕРіРѕРґРё СЃРµ супротно РѕРЅРѕРјРµ што смераше цар: свети Христофор научи вери Сѓ Христа РѕРІРµ РґРІРµ блуднице Рё одврати РёС… РѕРґ идолопоклонства. РћРЅРґР° СЃРµ РѕРЅРµ вратише Рє цару Рё РёР·С?авише РґР° СЃСѓ хришћанке. Зато РёС… цар врже РЅР° страшне РјСѓРєРµ. Р? РѕРЅРµ блажене, подневши храбро ужасна мучења, примише венце мучеништва.
РўРѕ силно разС?ари цара, Рё РѕРЅ нареди те доведоше преда Сљ светог Христофора, РєРѕРіР° РѕРЅ стаде исмевати Рё вређати Р·Р±РѕРі ружноће Рё необичности лица његовог. РќРѕ светитељ РјСѓ РЅР° то РѕРґРіРѕРІРѕСЂРё РґР° С?Рµ РѕРЅ обиталиште ђавола, што Рё само његово РёРјРµ ДекиС?Рµ означава. РћРЅРґР° нечовечни тиранин РѕСЃСѓРґРё РЅР° СЃРјСЂС‚ РѕРЅРёС… двеста РІРѕС?РЅРёРєР° РєРѕС?Рµ РѕРЅ беше послао РґР° ухвате светитеља Рё РєРѕС?Рё беху поверовали Сѓ Христа. Погубљени РѕРґ цара, РѕРІРё блажени мученици добише венце мучеништва.
После тога цар нареди РґР° светог Христофора клинцима РїСЂРёРєСѓС?Сѓ Р·Р° железну постељу, РїР° РґР° РёСЃРїРѕРґ постеље наложе ватру. РўРѕ Р±Рё одмах учињено, али светитељ РЅРµ само остаде неповређен, него СЃРµ осећаше као РґР° беше РЅР° неком весељу Рё РѕРґРјРѕСЂСѓ, Рё причаше неке необичне ствари, РєРѕС?Рµ РјРЅРѕРіРёРј присутним неверницима изгледаху невероватне Рё немогућне, Р° вернима Рё паметнима – потпуно вероватне Рё лако могућне. Причаше дакле блажени мученик како РІРёРґРё С?едног човека, РІРёСЃРѕРєР° раста, лепа лица, одевена Сѓ белу одећу, РёР· лица РјСѓ СЃРµ лиС?Рµ светлост С?ача РѕРґ сунчане, РЅР° глави РёРјР° блистав венац, РѕРєРѕ њега стоС?Рµ пламеновидни РІРѕС?ници СЃР° РєРѕС?РёРјР° СЃРµ Р±РѕСЂРµ неки РґСЂСѓРіРё црни Рё ружни РІРѕС?ници, Рё изгледа РґР° РѕРІРё последњи побеђуС?Сѓ. РќРѕ касниС?Рµ, РѕРЅР°С? страшни РІРѕС?РІРѕРґР° СЃРµ окреће СЃР° гневом, Р·Р±СѓСљСѓС?Рµ Рё побеђуС?Рµ СЃРІРµ РѕРЅРµ црне нападаче, Рё тако задобиС?Р° над СљРёРјР° власт Рё силу.
СлушаС?ући то, Рё усто видећи светитеља РЅР° ужареноС? железноС? постељи неповређеног, РјРЅРѕРіРё РѕРґ присутних људи повероваше Сѓ Христа, Рё скинуше светитеља СЃ постеље. Зато СЃРІРё беху посечени РѕРґ царевих РІРѕС?РЅРёРєР°. После тога светом Христофору везаше камен Рѕ врат Рё бацише РіР° Сѓ бунар. РќРѕ анђео Господњи извади РіР° РёР· бунара Рё ослободи. Тада безбожни тиранин, С?РѕС€ увек бесан РѕРґ гнева, нареди те светитељу обукоше ужарену металну одећу. Напослетку нареди те РјСѓ мачем отсекоше главу. Р? тако блажени мученик РїСЂРёРјРё венац мучеништва. Његово свето тело откупи РѕРґ РІРѕС?РЅРёРєР° Петар, епископ АталиС?СЃРєРё, Рё сахрани РіР° Сѓ СЃРІРѕРј граду.

Слепи Стефан спава РЅР° ОвчиС?ем пољу

Р? Сѓ СЃРЅСѓ без РјРёСЂР° РїРѕРґРЅРѕСЃРё невољу.

Крваве му очи, дрхтаво му тело,

РЎРјСЂС‚ спрам таквог жића боља С?Рµ зацело.

РЈ том човек неки РЅР° СЃРЅСѓ РјСѓ СЃРµ С?ави.

РЈ небеском блеску, Сѓ небескоС? слави.

— НиколаС? сам, рече, РѕРґ ЛикиС?СЃРєРѕРі РњРёСЂР°,

A ти си од оних што Бог изабира.

РњРѕС?Сѓ десну СЂСѓРєСѓ погледаС?, Стефане,

Гле Сѓ СљРѕС? СЃСѓ очи твоС?Рµ сачуване!

РўРё СЃРё без очиС?Сѓ, очи СЃСѓ Сѓ мене,

Даћу ти их онда када Господ хтедне.

Пет година прође, a Стефан у мраку

Р?РјР° наду крепку, РёРјР° веру С?аку:

— НиколаС? ће Рє мени С?РѕС€ С?еданпут доћи.

C БожиС?РѕРј помоћи РѕРЅ С›e РјРё помоћи.

Тако Стефан С?едном Сѓ цркви мишљаше,

Р? c плачем умилним свецу СЃРµ мољаше.

РџР° РѕРЅ Сѓ сан паде РґРѕРє Сѓ столу стаС?Р°,

РђР»’ ево РјСѓ опет светог НиколаС?Р°!

Два краљева ока на десном му длану:

— Ево, рече краље, дан и теби свану!

У име Господа што вид слепим дава

ПрогледаС? Рё РІРёРєРЅРё: Богу нек С?Рµ слава!

РџР° очиС?Сѓ слепих светац СЃРµ дотаче

Р? мрак ce c очиС?Сѓ РєРѕ завеса смаче!

Р РђРЎРЈР‚Р?Р’РђРЉР•

Мучеништво Р·Р° веру може сваки хришћанин примити РЅР° себе, како Сѓ време гоњења вере тако Рё Сѓ време РјРёСЂР°. РђРІРІР° АтанасиС?Рµ рече: „Буди мучен савешћу, СѓРјСЂРё греху, умртви СѓРґРµ земаљске, Рё бићеш мученик РїРѕ жељи СЃРІРѕС?РѕС?. РћРЅРё СЃСѓ СЃРµ борили c царевима РЅ кнежевима, — имаш Рё ти цара греха, ђавола, Рё кнежеве демонске. РџСЂРµ СЃСѓ били РєСѓРјРёСЂРё, капишта Рё идоложртвеници. Р? сад постоС?Рµ РѕРЅРё Сѓ Души мислено. РљРѕ С?Рµ СЂРѕР± блуда, таС? СЃРµ клања идолу Афродите. РљРѕ СЃРµ гневи Рё С?ари, таС? СЃРµ клања идолу РђСЂРµС?Р°. Ko je среброљубив Рё затворен према муци Рё беди суседа СЃРІРѕРіР°, таС? СЃРµ клања идолу Хермеса. РђРєРѕ СЃРµ уздржиш РѕРґ свега РѕРІРѕРіР°, Рј сачуваш себе РѕРґ страсти, победио СЃРё РєСѓРјРёСЂРµ, одрекао СЃРё СЃРµ зловериС?Р°, Рё постао СЃРё мученик Р·Р° веру.” Р? тако, дакле, РЅРµ РјРѕСЂР° човек нарочито чезнути Р·Р° гоњењем Рё мучеништвом. Може свак Рё Сѓ свако време трпети мучеништво ради Христа Рё Његовог Јеванђеља.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам силазак Бога Духа Светога на апостоле и то:

1. како СЃРµ СЃРІРё људи РґРёРІРµ Рё чуде слушаС?ући апостоле РіРґРµ РіРѕРІРѕСЂРµ разним С?езицима,

2. како СЃРµ неки подсмеваС?Сѓ говорећи: накитили СЃСѓ СЃРµ РІРёРЅР°!

БЕСЕДА

Рѕ проклетству човека РєРѕС?Рё СЃРµ СѓР·РґР° Сѓ човека

Овако вели Господ: РґР° С?Рµ проклет човС?ек РєРѕС?Рё СЃРµ СѓР·РґР° Сѓ човС?ека Рё РєРѕС?Рё ставља тиС?ело себи Р·Р° мишицу, Р° РѕРґ Господа одступа срце његово (Јерем. 17, 5)

Кад човек одступи срцем РѕРґ Господа, РѕРЅРґР° СЃРµ РѕРЅ обично СѓР·РґР° Сѓ људе Рё Сѓ себе — С?ер Сѓ РєРѕРіР° Р±Рё СЃРµ иначе могао уздати, кад С?Рµ већ одрешио СЃРІРѕС? чун РѕРґ лађе БожС?Рµ. Кад С?Рµ већ одрешио СЃРІРѕС? чун РѕРґ лађе БожС?Рµ, РЅРµ остаС?Рµ РјСѓ ништа РґСЂСѓРіРѕ него РґР° СЃРµ СѓР·РґР° Сѓ СЃРІРѕС? чун Рё Сѓ чунове СЃРІРѕС?РёС… суседа. Слабо уздање РЅРѕ — РґСЂСѓРіРѕРіР° РјСѓ нема! Плачевно уздање над бездном пропасти РЅРѕ — РґСЂСѓРіРѕРіР° нема!

РќРѕ, Рѕ небо Рё земљо, зашто одреши човек СЃРІРѕС? чун РѕРґ лађе БожС?Рµ? Шта Р±Рё човеку РґР° бежи РѕРґ СЃРІРѕС?Рµ сигурности? Какав рачун прорачуна кад нађе РґР° ће РјСѓ бити боље осамљену РЅР° Р±СѓСЂРЅРёРј таласима неголи Сѓ РґРѕРјСѓ БожС?ем Рё РїРѕРєСЂР°С? скута БожС?ег! РЎ РєРёРј направи савез кад раскиде савез СЃ Богом? Да ли СЃ неким С?ачим РѕРґ Бога? Безумље, безумље, безумље!

Да С?Рµ проклет човС?ек РєРѕС?Рё СЃРµ СѓР·РґР° Сѓ човС?ека! РћРІРѕ С?Рµ Бог рекао С?еданпут Р° људи хиљаде пута. Разочарани Сѓ СЃРІРѕРјРµ уздању Сѓ људе, људи СЃСѓ хиљаде пута проклињали РѕРЅРѕРіР° РєРѕ СЃРµ СѓР·РґР° Сѓ човека. Бог С?Рµ рекао само РѕРЅРѕ што СЃСѓ људи Рё сувише РґРѕР±СЂРѕ искусили Рё искуством СЃРІРѕС?РёРј утврдили, РЅР° РёРјРµ: како С?Рµ заиста проклет човек РєРѕС?Рё СЃРµ СѓР·РґР° Сѓ човека!

Зато РґР° СЃРµ Сѓ Бога уздамо, браћо РјРѕС?Р°, Сѓ Бога, РєРѕС?Рё С?Рµ тврда лађа РЅР° Р±СѓСЂРё, Рё РЅРµ изневерава. РЈР·РґР°С?РјРѕ СЃРµ само Сѓ Њега. С?ер свако РґСЂСѓРіРѕ уздање С?Рµ ђаволска обмана. РЈ Тебе СЃРµ уздамо, Рѕ Господе, тврђо наша Рё уточиште наше. РўРё нас вежи СѓР·Р° РЎРµ Рё РЅРµ РґР°С? нам одрешити СЃРµ, ако РјРё, РїРѕ безумљу Рё проклетству, покушамо одрешити СЃРµ РѕРґ Тебе. Теби слава Рё хвала вавек. РђРјРёРЅ.