+++ РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО – БОЖИЋ

Опис догађаја

  • понедељак | 6. јануара 2020.
  • Цео дан

п»ї





БОЖР?Р‹ – РҐР Р?РЎРўРћР’Рћ РОЂЕЊЕ

Рождество Господа Рё Бога Рё Спаса нашега Р?СЃСѓСЃР° Христа. „Рђ кад СЃРµ наврши РІСЂРёС?еме, посла Бог РЎРёРЅР° СЃРІРѕС?ега С?единороднога“ (Гал 4, 4), РґР° спасе СЂРѕРґ људски. Р? кад СЃРµ РёСЃРїСѓРЅРё девет месеци РѕРґ благовести, РєРѕС?Сѓ С?ави архангел Гаврил ПресветоС? Деви Сѓ Назарету, говорећи: „РадуС? СЃРµ, благодатна… ево зачећеш Рё родићеш СЃРёРЅР°, Рё надС?ени РјСѓ РёРјРµ Р?СЃСѓСЃ“ (Лк 1, 18 Рё 31). РЈ то време РёР·РёС’Рµ заповест РѕРґ кесара Августа, РґР° СЃРµ попише сав народ Сѓ Царевини СЂРёРјСЃРєРѕС?. РЎС…РѕРґРЅРѕ тоС? заповести требаше свако РґР° РёРґРµ Сѓ СЃРІРѕС? град Рё тамо СЃРµ упише. Зато Јосиф Праведни РґРѕС’Рµ СЃ Пресветом Девом Сѓ ВитлеС?ем, град Давидов, С?ер РѕР±РѕС?Рµ беху РѕРґ царског колена Давидова. РџР° како СЃРµ Сѓ таС? малени град слеже РјРЅРѕРіРѕ народа ради РїРѕРїРёСЃР°, РЅРµ могоше Јосиф Рё МариС?Р° наћи конака РЅРё Сѓ С?едноС? кући, Р·Р±РѕРі чега СЃРµ склонише Сѓ С?едну пећину овчарску, РіРґРµ пастири овце СЃРІРѕС?Рµ затвараху. РЈ тоС? пећини, Р° Сѓ ноћи између суботе Рё недеље, 25. децембра СЂРѕРґРё Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Р?СЃСѓСЃР° Христа. Р? родивши Га без бола, као што Га С?Рµ Рё зачела без греха, РѕРґ Духа Светога, Р° РЅРµ РѕРґ човека, РѕРЅР° Га сама РїРѕРІРё Сѓ ланене пелене, поклони РњСѓ СЃРµ као Богу Рё положи Га Сѓ С?асле. Потом РїСЂРёС’Рµ Рё праведни Јосиф, Рё РѕРЅ РњСѓ СЃРµ поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше Рё пастири РёР· поља, упућени РѕРґ ангела БожС?ег, Рё поклонише РњСѓ СЃРµ као МесиС?Рё Рё Спаситељу. Р? чуше пастири мноштво ангела БожС?РёС… РіРґРµ РїРѕС?Сѓ: „Слава РЅР° РІРёСЃРёРЅРё Богу Рё РЅР° земљи РјРёСЂ, међу људима РґРѕР±СЂР° воља“ (Лк 2, 14). РЈ то време стигоше Рё три мудраца СЃ Р?стока вођени чудесном звездом, СЃР° даровима СЃРІРѕС?РёРј: златом, ливаном Рё РёР·РјРёСЂРЅРѕРј, Рё поклонише РњСѓ СЃРµ као Цару над царевима, Рё дариваше Га даровима СЃРІРѕС?РёРј (РњС‚ 2). Тако РґРѕС’Рµ Сѓ свет РћРЅР°С?, чиС?Рё долазак Р±Рё проречен РѕРґ РїСЂРѕСЂРѕРєР°, СЂРѕРґРё СЃРµ онако како Р±Рё проречено: РѕРґ Пречисте Деве, Сѓ граду ВитлеС?ему, РѕРґ колена Давидова РїРѕ телу, Сѓ време када више РЅРµ беше Сѓ Јерусалиму цара РѕРґ СЂРѕРґР° Јудина, него цароваше Р?СЂРѕРґ туђин. После РјРЅРѕРіРёС… РЎРІРѕС?РёС… праобраза Рё наговештења, изасланика Рё весника, РїСЂРѕСЂРѕРєР° Рё праведника, мудраца Рё царева, РЅР°С?зад СЃРµ С?ави РћРЅ, Господар света Рё Цар над царевима, РґР° изврши дело спасења људског, РєРѕС?Рµ РЅРµ могоше извршити слуге Његове. Њему нека С?Рµ вечна слава Рё хвала. РђРјРёРЅ.

БОЖР?ЋНР? РџР РђР—РќР?Р¦Р? Р? РћР‘Р?ЧАЈР?

Р?ако С?Рµ Васкрс РЅР°С?већи хришћански празник – празник над празницима, РєРѕРґ РЎСЂР±Р° СЃРµ Божић Рё празници везани Р·Р° њега РЅР°С?свечаниС?Рµ прослављаС?Сѓ Рё обилуС?Сѓ нашим лепим обичаС?РёРјР°, РєРѕС?Рё време РѕРґ неколико недеља РѕРєРѕ Божића чине РЅР°С?лепшим Рё РЅР°С?свечаниС?РёРј периодом Сѓ целоС? календарскоС? РіРѕРґРёРЅРё.

Божић СЃРµ празнуС?Рµ као успомена РЅР° дан рођења Господа Р?СЃСѓСЃР° Христа, РЎРёРЅР° БожиС?ег, Спаситеља света. РўР° чињеница РґР° С?Рµ то празник рађања РЅРѕРІРѕРі живота, празник деце Рё детињства, празник родитељства – очинства Рё материнства, украсила С?Рµ РєРѕРґ РЎСЂР±Р° РѕРІР°С? празник РЅР°С?лепшим верским обичаС?РёРјР° Рё обредима. РЎРІРё ти обичаС?Рё Рё обреди РёРјР°С?Сѓ С?едан РѕСЃРЅРѕРІРЅРё смисао Рё СЃРІРѕРґРµ СЃРµ РЅР° С?едан циљ: умолити Бога РґР° сачува Рё увећа породицу Рё имање домаћина. РЎРІРµ С?Рµ то изражено Сѓ краткоС? народноС? здравици Рё молитви Рѕ Божићу: "ДаС?, Боже, здравља Рё весеља Сѓ РѕРІРѕРј РґРѕРјСѓ, нека нам СЃРµ рађаС?Сѓ здрава дечица, нека нам рађа жито Рё лозица, нека нам СЃРµ увећава РёРјРѕРІРёРЅР° Сѓ пољу, Сѓ тору Рё РѕР±РѕСЂСѓ!"

Божићу СЃРµ радуС?Рµ Рё старо Рё младо, Рё мушко Рё женско. РќР° неколико недеља пред Божић (већ РѕРґ Никољдана) Рё неколико недеља после Божића (РґРѕ Савиндана) траС?Рµ свечано празнично расположење. Народ СЃРµ весели Рё радуС?Рµ, Сѓ кућама Рё породицама влада РїСЂРёС?атно РґСѓС…РѕРІРЅРѕ расположење, Сѓ атмосфери СЃРµ осећа неко тихо празнично блаженство, РїР° СЃРµ Сѓ таквим приликама људи РјРёСЂРµ, праштаС?Сѓ С?едни РґСЂСѓРіРёРјР° увреде нанете преко РіРѕРґРёРЅРµ Рё цео народ постаС?Рµ С?една душа.

РЈ РѕРІРѕРј периоду СЃСѓ РЅР°С?важниС?Рё следећи празници: Детињци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, РќРѕРІР° Година, БогоС?ављење, Јовањдан Рё Савиндан. Р—Р° сваки РѕРґ РѕРІРёС… дана Рё празника везани СЃСѓ наши лепи обичаС?Рё.

Божић

РќР°С?радосниС?Рё празник међу СЃРІРёРј празницима РєРѕРґ РЎСЂР±Р° С?Рµ Божић. ПразнуС?Рµ СЃРµ три дана. РџСЂРІРё дан Божића С?Рµ увек 7. С?ануара РїРѕ РЅРѕРІРѕРј календару РѕРґРЅРѕСЃРЅРѕ 25. децембра РїРѕ старом календару . РќР° Божић СѓС?утро, РїСЂРµ свитања, Р·РІРѕРЅРµ СЃРІР° Р·РІРѕРЅР° РЅР° православним храмовима, пуца СЃРµ РёР· пушака Рё прангиС?Р° Рё РѕР±С?ављуС?Рµ долазак Божића Рё Божићног славља.

Домаћин Рё СЃРІРё укућани облаче РЅР°С?свечаниС?Рµ одело, Рё одлазе Сѓ цркву РЅР° С?утрењу Рё Божићну литургиС?Сѓ. После службе Сѓ цркви СЃРµ РїСЂРёРјР° нафора Рё РїСЂРІРѕ СЃРµ РѕРЅР° СѓР·РёРјР° РЅР° Божић. Људи СЃРµ поздрављаС?Сѓ речима:

"Христос СЃРµ СЂРѕРґРё!" Рё отпоздраваљаС?Сѓ:

"Ваистину се роди!"

Ваља напоменути РґР° СЃРµ овако поздравља Рё РіРѕРІРѕСЂРё СЃРІРµ РѕРґ Божића РґРѕ БогоС?ављења. Када домаћин РґРѕС’Рµ кући РёР· цркве, поздрави СЃРІРµ укућане РѕРІРёРј радосним божићним поздравом, Рё РѕРЅРё РјСѓ отпоздраве љубећи СЃРµ међусобно Рё честитаС?ући С?едни РґСЂСѓРіРёРјР° празник.

ПоложаС?РЅРёРє

РќР° Божић, рано РїСЂРµ РїРѕРґРЅРµ, Сѓ кућу долази специС?ални РіРѕСЃС‚, РєРѕС?Рё СЃРµ обично РґРѕРіРѕРІРѕСЂРё СЃР° домаћином, Р° може бити Рё неки случаС?РЅРё намерник, Рё РѕРЅ СЃРµ посебно дочекуС?Рµ Сѓ кући, Рё Р·РѕРІРµ СЃРµ положаС?РЅРёРє.

ПоложаС?РЅРёРє поздрави РґРѕРј Божићним поздравом, љуби СЃРµ СЃР° укућанима Рё одлази РєРѕРґ шпорета. Отвара врата РЅР° шпорету или пећи, раниС?Рµ РЅР° огњишту, џара ватру Рё РіРѕРІРѕСЂРё здравицу: „Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико Сѓ тору оваца, Колико варница толико прасади Рё С?агањаца, Колико варница, толико гусака Рё пилади, Рђ РЅР°С?више здравља Рё весеља, РђРјРёРЅ, Боже РґР°С?“.

ПоложаС?РЅРёРє символички представља РѕРЅРµ Мудраце РєРѕС?Рё СЃСѓ пратили звезду СЃР° Р?стока Рё дошли новорођеном Христу РЅР° поклоњење. Домаћица после тога послужи положаС?РЅРёРєР°, Рё даруС?Рµ РіР° неким прикладним поклоном. РћРЅ С?Рµ човек, РєРѕС?Рё РЅР° Божић, Рё Р·Р° целу наредну РіРѕРґРёРЅСѓ РґРѕРЅРѕСЃРё срећу Сѓ кућу.

Чесница

Рано СѓС?утро РЅР° Божић, домаћица замеси тесто РѕРґ РєРѕС?ег пече погачу, РєРѕС?Р° СЃРµ Р·РѕРІРµ чесница. РЈ СљСѓ СЃРµ ставља златни, сребрни или обични новчић, РѕРґРѕР·РіРѕ СЃРµ Р±РѕРґРµ гранчицом бадњака, Рё та чесница РёРјР° улогу славског колача РЅР° Божић. Када чесница Р±СѓРґРµ печена, РёР·РЅРѕСЃРё СЃРµ РЅР° сто РіРґРµ С?Рµ већ постављен Божићни ручак. Домаћин РѕРґ печенице Р·Р° Божић сече РЅР°С?РїСЂРµ леву плећку, главу Рё део РѕРґ ребара. Када СЃРІРё стану Р·Р° сто, домаћин запали свећу, СѓР·РёРјР° кадионицу, окади РёРєРѕРЅРµ, кандило Рё СЃРІРµ присутне, преда неком млађем кадионицу РєРѕС?Рё кади целу кућу. Уколико неко Р·РЅР° пева божићни тропар, Р° ако РЅРµ, чита СЃРµ „Оче наш“ наглас. Кад СЃРµ молитва заврши приступа СЃРµ ломљењу чеснице. Чесница СЃРµ окреће као славски колач, прелива РІРёРЅРѕРј Рё РЅР° РєСЂР°С?Сѓ ломи. РћРЅР° СЃРµ ломи РЅР° онолико делова колико РёРјР° укућана РћРЅР°С? РєРѕ РґРѕР±РёС?Рµ део чеснице Сѓ РєРѕС?РѕС? С?Рµ новчић, РїРѕ народном веровању, биће срећан целе те РіРѕРґРёРЅРµ. Када СЃРµ заврши ломљење чеснице, укућани С?едни РґСЂСѓРіРёРјР° честитаС?Сѓ празник Рё седаС?Сѓ Р·Р° трпезу.

Божићна печеница

Према народним обичаС?РёРјР°, С?една врста жртве РєРѕС?Р° СЃРµ РїСЂРёРЅРѕСЃРё Богу Рё вуче корене РёР· времена веровања РїСЂРµ хришћанства, Р° РїРѕРјРёСљРµ СЃРµ Рё Сѓ старозаветним књигама.

Р—Р° печеницу СЃРµ обично коље прасе или С?агње, Р° СѓР· то неко С?РѕС€ коље Рё припрема печену ћурку, РіСѓСЃРєСѓ или РєРѕРєРѕС€. ОбичаС? везан Р·Р° клање печенице, остао С?Рµ вероватно РёР· старих многобожачких времена, везан Р·Р° жртвоприношење. Црква РіР° С?Рµ прихватила Рё благословила, С?ер после Божићног поста, РєРѕС?Рё траС?Рµ шест недеља, С?ача храна РґРѕР±СЂРѕ РґРѕС’Рµ, поготово што СЃСѓ тада изузетно С?аки мразеви Рё Р·РёРјРµ.

Божић празник деце

Божић С?Рµ првенствено празник деце. РќР° Божић СЃРµ родило РЅР°С?лепше Рё РЅР°С?светиС?Рµ дете Сѓ историС?Рё људског СЂРѕРґР°. Зато, РѕРЅРё родитељи РєРѕС?Рё СЃРІРѕС?Сѓ децу, РёР· било РєРѕС?РёС… разлога, лишаваС?Сѓ празновања Божића Рё доживљаС?Р° везаних Р·Р° таС? празник, чине према СЃРІРѕС?РѕС? деци неопростив грех. Уосталом, Божић С?Рµ празник Рё привилегиС?Р° деце Сѓ целом цивилизованом хришћанском свету.

Божић Сѓ урбаноС? средини

Поставља СЃРµ питање како славити Божић данас, Сѓ измењеним условима живота, нарочито Сѓ урбаним срединама, РіРґРµ нема РЅРё ватре РЅРё огњишта РЅРё шуме, дрвећа, Рё РіРґРµ С?Рµ немогуће РЅР° РІРёСЃРѕРєРµ спратове дизати велико РґСЂРІРѕ Рё сламу. РЎСЂР±Рё СЃСѓ Божић, исто као Рё РєСЂСЃРЅСѓ славу, славили Сѓ тешким ратним условима – Сѓ СЂРѕРІСѓ, РЅР° стражи, РЅР° фронту, тим РїСЂРµ РіР° С?Рµ лакше славити Сѓ светлим, пространим, топлим Рё комфорним становима, Сѓ градским срединама. Уместо великог дрвета СѓР·РјРµ СЃРµ мања храстова гранчица, Рё мања количина сламе. РЎРІРµ СЃРµ то, Р·Р°С?едно СЃР° печеницом, уочи Божића СѓРЅРѕСЃРё Сѓ кућу Рё ставља РёСЃРїРѕРґ славске РёРєРѕРЅРµ РЅР° источном Р·РёРґСѓ стана или куће. Запали СЃРµ свећа Рё кандило, што символише ватру Рё огњиште. Кућа СЃРµ окади тамС?аном, РёР·РіРѕРІРѕСЂРµ СЃРµ молитве РєРѕС?Рµ СЃРµ Р·РЅР°С?Сѓ, или СЃРµ прочитаС?Сѓ РёР· молитвеника, Рё то вече СЃРµ РїСЂРѕРІРѕРґРё Сѓ РїСЂРёС?атноС? породичноС? атмосфери СѓР· слушање црквене РјСѓР·РёРєРµ Рё песама СЃР° касета, или СѓР· гледање филмова верске или моралне садржине.

Зато С?Рµ веома важно РґР° Божић Р±СѓРґРµ нерадан дан – државни празник, РґР° Р±Рё СЃРµ празнична атмосфера употпунила. Само РѕРЅР°С? РєРѕ лично РЅРёС?Рµ доживео ту предивну атмосферу Сѓ РєРѕС?РѕС? СЃРµ душа, захваћена неким унутрашњим блаженством, надима Рё шири Сѓ РІРёСЃРёРЅРµ свемирских простора, када СЃРµ СЃРІРё људи воле Рё СЃРІРµ прашта, РЅРµ може схватити црногорског владику Његоша Рё његове стихове:

Нема дана без очнога вида

нити праве славе без Божића!

Р?Р· љубави жарке РўРё СЃe c неба спусти,

Р?Р· вечне красоте Сѓ СЂСѓРіРѕР±Сѓ РјСѓРєРµ,

Р?Р· вечне светлости Сѓ мрак злобни, густи,

Дављеним у греху пружи свете руке.

Зачуди се небо, земља затресе се:

Добро дошо, Христе! Људи, радуС?те СЃРµ!

Р?Р· љубави жарке, РєРѕС?РѕРј свет сотвори,

Ко роб се понизи, да робље одрешиш,

Да обновиш кућу што Адам разори,

Да мрачне просветиш, грешне да разрешиш.

Љубав не зна страха нити понижења.

Добро дошо Христе, Владико спасења!

Р?Р· љубави жарке, Царе СЃРІРёС… красота,

Ти остави блесак красних херувима,

У пећину сиђе људскога живота

C буктињом Рё РјРёСЂРѕРј очаС?РЅРёРј људима.

Устраши СЃРµ земља: како РґР° Рў’ одржи?

Добро дошо, Христе. Тебе небо држи!

Девица прекрасна давно Ти се нада,

Земља РўРё С?Сѓ диже РґР° СЃРµ РєСЂРѕР· СљСѓ спустиш

C високог престола, из небеског града,

Да донесеш здравље, грехе да отпустиш.

O девице света, кадилнице златна,

Слава ти и хвала, мати благодатна!

Р РђРЎРЈР‚Р?Р’РђРЉР•

Господу Р?СЃСѓСЃСѓ рођеном Сѓ ВитлеС?ему РЅР°С?РїСЂРµ СЃРµ поклонише пастири Рё мудраци (звездари) c Р?стока, дакле, РЅР°С?простиС?Рё Рё РЅР°С?РјСѓРґСЂРёС?Рё РѕРІРѕРіР° света. Р? дан-данас РЅР°С?искрениС?Рµ СЃРµ клањаС?Сѓ Господу Р?СЃСѓСЃСѓ, Богу Рё Спасу, РЅР°С?простиС?Рё Рё РЅР°С?РјСѓРґСЂРёС?Рё РѕРІРѕРіР° света. Покварена простота Рё полуучена РјСѓРґСЂРѕСЃС‚ вазда СЃСѓ били неприС?атељи Христова Божанства Рё Његовог Јеванђеља. РќРѕ РєРѕ СЃСѓ били РѕРІРё мудраци c Р?стока? РћРІРѕ питање С?Рµ нарочито проучавао СЃРІ. ДимитриС?Рµ Ростовски. РћРЅ тврди, РґР° СЃСѓ РѕРЅРё били цареви неких мањих области или РїРѕС?единих градова Сѓ ПерсиС?Рё, АрабиС?Рё Рё РњРёСЃРёСЂСѓ. РЈ исто време били СЃСѓ РѕРЅРё велики учењаци Сѓ звездарству (астрономиС?Рё). РЉРёРјР° СЃРµ С?авила РѕРЅР° чудесна звезда, РєРѕС?Р° С?Рµ наговештавала рођење РќРѕРІРѕРіР° Цара. РџРѕ СЃРІ. ДимитриС?Сѓ та СЃРµ звезда СљРёРјР° С?авила РЅР° девет месеци РїСЂРµ рођења Господа Р?СЃСѓСЃР°, С‚С?. Сѓ време зачећа Пресвете Богородице. To време РѕРґ девет месеци РѕРЅРё СЃСѓ провели Сѓ проучавању те звезде, Сѓ припремању Р·Р° РїСѓС‚ Рё Сѓ путовању. Стигли СЃСѓ Сѓ ВитлеС?ем СѓСЃРєРѕСЂРѕ РїРѕ рођењу Спаситеља света. Један РѕРґ СљРёС… звао СЃРµ Мелхиор. РћРЅ С?Рµ Р±РёРѕ стар, сед, СЃР° РґСѓРіРѕРј белом РєРѕСЃРѕРј Рё брадом. РћРЅ принесе Господу РЅР° дар злато. Други СЃРµ звао Гаспар; лица црвена, млад Рё без браде. РћРЅ принесе Господу РЅР° дар ливан. Трећи СЃРµ звао Валтазар, лицем црн Рё врло брадат. РћРЅ принесе Господу РЅР° дар РёР·РјРёСЂРЅСѓ. РЉРёС…РѕРІР° тела РїРѕ смрти пренета СЃСѓ Сѓ Цариград, РёР· Цариграда Сѓ Милано, a РёР· Милана Сѓ Келн. Могло Р±Рё СЃРµ С?РѕС€ додати, РґР° СЃСѓ РѕРІР° троС?ица мудраца били представници три главне pace људске, РєРѕС?Рµ СЃСѓ произашле РѕРґ РќРѕС?евих СЃРёРЅРѕРІР°: РЎРёРјР°, Хама Рё Јафета. ПерсиС?анац С?Рµ представљао Јафетите, Арабљанин Семите a Мисирац Хамите. Тако РґР° СЃРµ може рећи: РєСЂРѕР· СљРёС… троС?ицу цео СЂРѕРґ људски поклонио СЃРµ ваплоћеном Господу Рё Богу нашему.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам красоту душе Пресвете Богородице и то:

1. како душа њена беше светла и непорочна,

2. како душа њена беше испуњена тишином од вере и наде у Бога,

3. како душа њена беше испуњена благоуханим мирисом од молитава.

БЕСЕДА

Рѕ рођењу Господа РЎРёРЅР° БожиС?ег

Р?зађох РѕРґ оца Рё РґРѕС’РѕС… РЅР° СЃРІРёС?ет (Јов. 16,28)

РЎРёРЅ БожиС?Рё С?единородни, браћо, рођен Сѓ вечности РѕРґ Оца без матере, СЂРѕРґРё СЃРµ Сѓ времену РѕРґ матере без оца. РћРЅРѕ РїСЂРІРѕ рођење недокучена С?Рµ таС?РЅР° Свете РўСЂРѕС?ице Сѓ вечности, РѕРІРѕ РґСЂСѓРіРѕ недокучена С?Рµ таС?РЅР° силе Рё човекољубља БожиС?ег Сѓ времену. РќР°С?већа таС?РЅР° Сѓ времену одговара РЅР°С?већоС? таС?РЅРё Сѓ вечности. РќРµ улазећи СЃ маленом свећом нашега разума Сѓ РѕРІСѓ РЅР°С?већу таС?РЅСѓ, задовољимо СЃРµ, браћо, сазнањем, РґР° С?Рµ наше спасење потекло РЅРµ РѕРґ човека Рё РЅРµ РѕРґ земље него РѕРґ РЅР°С?виших РІРёСЃРёРЅР° божанскога невидљивог света. Толика С?Рµ милост БожиС?Р° Рё толико С?Рµ достоС?анство човеково, РґР° С?Рµ сам Бог РЎРёРЅ спустио СЃРµ РёР· вечности Сѓ време, СЃ неба РЅР° земљу, СЃ престола славе Сѓ пећину овчарску, само РґР° људе спасе, РѕРґ греха очисти, Рё Сѓ Р Р°С? поврати. Р?зађох РѕРґ оца, РіРґРµ имадох СЃРІРµ, Рё РґРѕС’РѕС… РЅР° свет, РєРѕС?Рё РјРё РЅРµ може ништа дати. РЈ пећини СЃРµ СЂРѕРґРё Господ, РґР° покаже, РґР° С?Рµ цео свет С?една тамна пећина, РєРѕС?Сѓ само РћРЅ С?едини може осветлити. РЈ ВитлеС?ему СЃРµ СЂРѕРґРё Господ – Р° ВитлеС?ем значи РґРѕРј хлеба- РґР° покаже, РґР° С?Рµ РћРЅ С?едини хлеб живота, достоС?ан правих људи.

Рћ Господе Р?СЃСѓСЃРµ, превечни РЎРёРЅРµ Бога Р–РёРІРѕРіР°, Рё РЎРёРЅРµ Деве МариС?Рµ, осветли нас Рё нахрани нас РўРѕР±РѕРј. Теби слава Рё хвала вавек. РђРјРёРЅ.