Р�ако С�Рµ Васкрс РЅР°С�већи хришћански празник – празник над празницима, РєРѕРґ РЎСЂР±Р° СЃРµ Божић Рё празници везани Р·Р° њега РЅР°С�свечаниС�Рµ прослављаС�Сѓ Рё обилуС�Сѓ нашим лепим обичаС�РёРјР°, РєРѕС�Рё време РѕРґ неколико недеља РѕРєРѕ Божића чине РЅР°С�лепшим Рё РЅР°С�свечаниС�РёРј периодом Сѓ целоС� календарскоС� РіРѕРґРёРЅРё.

Божић СЃРµ празнуС�Рµ као успомена РЅР° дан рођења Господа Р�СЃСѓСЃР° Христа, РЎРёРЅР° БожиС�ег, Спаситеља света. РўР° чињеница РґР° С�Рµ то празник рађања РЅРѕРІРѕРі живота, празник деце Рё детињства, празник родитељства – очинства Рё материнства, украсила С�Рµ РєРѕРґ РЎСЂР±Р° РѕРІР°С� празник РЅР°С�лепшим верским обичаС�РёРјР° Рё обредима. РЎРІРё ти обичаС�Рё Рё обреди РёРјР°С�Сѓ С�едан РѕСЃРЅРѕРІРЅРё смисао Рё СЃРІРѕРґРµ СЃРµ РЅР° С�едан циљ: умолити Бога РґР° сачува Рё увећа породицу Рё имање домаћина. РЎРІРµ С�Рµ то изражено Сѓ краткоС� народноС� здравици Рё молитви Рѕ Божићу: "ДаС�, Боже, здравља Рё весеља Сѓ РѕРІРѕРј РґРѕРјСѓ, нека нам СЃРµ рађаС�Сѓ здрава дечица, нека нам рађа жито Рё лозица, нека нам СЃРµ увећава РёРјРѕРІРёРЅР° Сѓ пољу, Сѓ тору Рё РѕР±РѕСЂСѓ!"

Божићу се раду�е и старо и младо, и мушко и женско. На неколико недеља пред Божић (већ од Никољдана) и неколико недеља после Божића (до Савиндана) тра�е свечано празнично расположење. Народ се весели и раду�е, у кућама и породицама влада при�атно духовно расположење, у атмосфери се осећа неко тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, прашта�у �едни другима увреде нанете преко године и цео народ поста�е �една душа.

У овом периоду су на�важни�и следећи празници: Детињци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Бого�ављење, Јовањдан и Савиндан. За сваки од ових дана и празника везани су наши лепи обича�и.

Божић

На�радосни�и празник међу свим празницима код Срба �е Божић. Празну�е се три дана. Први дан Божића �е увек 7. �ануара по новом календару односно 25. децембра по старом календару . На Божић у�утро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и пранги�а и об�ављу�е долазак Божића и Божићног славља.

Домаћин и сви укућани облаче на�свечани�е одело, и одлазе у цркву на �утрењу и Божићну литурги�у. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздравља�у речима:

"Христос се роди!" и отпоздраваља�у:

"Ваистину се роди!"

Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Бого�ављења. Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане овим радосним божићним поздравом, и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честита�ући �едни другима празник.

Положа�ник

На Божић, рано пре подне, у кућу долази специ�ални гост, ко�и се обично договори са домаћином, а може бити и неки случа�ни намерник, и он се посебно дочеку�е у кући, и зове се положа�ник.

ПоложаС�РЅРёРє поздрави РґРѕРј Божићним поздравом, љуби СЃРµ СЃР° укућанима Рё одлази РєРѕРґ шпорета. Отвара врата РЅР° шпорету или пећи, раниС�Рµ РЅР° огњишту, џара ватру Рё РіРѕРІРѕСЂРё здравицу: „Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико Сѓ тору оваца, Колико варница толико прасади Рё С�агањаца, Колико варница, толико гусака Рё пилади, Рђ РЅР°С�више здравља Рё весеља, РђРјРёРЅ, Боже РґР°С�“.

Положа�ник символички представља оне Мудраце ко�и су пратили звезду са �стока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положа�ника, и дару�е га неким прикладним поклоном. Он �е човек, ко�и на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесница

Рано СѓС�утро РЅР° Божић, домаћица замеси тесто РѕРґ РєРѕС�ег пече погачу, РєРѕС�Р° СЃРµ Р·РѕРІРµ чесница. РЈ СљСѓ СЃРµ ставља златни, сребрни или обични новчић, РѕРґРѕР·РіРѕ СЃРµ Р±РѕРґРµ гранчицом бадњака, Рё та чесница РёРјР° улогу славског колача РЅР° Божић. Када чесница Р±СѓРґРµ печена, РёР·РЅРѕСЃРё СЃРµ РЅР° сто РіРґРµ С�Рµ већ постављен Божићни ручак. Домаћин РѕРґ печенице Р·Р° Божић сече РЅР°С�РїСЂРµ леву плећку, главу Рё део РѕРґ ребара. Када СЃРІРё стану Р·Р° сто, домаћин запали свећу, СѓР·РёРјР° кадионицу, окади РёРєРѕРЅРµ, кандило Рё СЃРІРµ присутне, преда неком млађем кадионицу РєРѕС�Рё кади целу кућу. Уколико неко Р·РЅР° пева божићни тропар, Р° ако РЅРµ, чита СЃРµ „Оче наш“ наглас. Кад СЃРµ молитва заврши приступа СЃРµ ломљењу чеснице. Чесница СЃРµ окреће као славски колач, прелива РІРёРЅРѕРј Рё РЅР° РєСЂР°С�Сѓ ломи. РћРЅР° СЃРµ ломи РЅР° онолико делова колико РёРјР° укућана РћРЅР°С� РєРѕ РґРѕР±РёС�Рµ део чеснице Сѓ РєРѕС�РѕС� С�Рµ новчић, РїРѕ народном веровању, биће срећан целе те РіРѕРґРёРЅРµ. Када СЃРµ заврши ломљење чеснице, укућани С�едни РґСЂСѓРіРёРјР° честитаС�Сѓ празник Рё седаС�Сѓ Р·Р° трпезу.

Божићна печеница

Према народним обича�има, �една врста жртве ко�а се приноси Богу и вуче корене из времена веровања пре хришћанства, а помиње се и у старозаветним књигама.

За печеницу се обично коље прасе или �агње, а уз то неко �ош коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обича� везан за клање печенице, остао �е вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га �е прихватила и благословила, �ер после Божићног поста, ко�и тра�е шест недеља, �ача храна добро дође, поготово што су тада изузетно �аки мразеви и зиме.

Божић празник деце

Божић �е првенствено празник деце. На Божић се родило на�лепше и на�свети�е дете у истори�и људског рода. Зато, они родитељи ко�и сво�у децу, из било ко�их разлога, лишава�у празновања Божића и доживља�а везаних за та� празник, чине према сво�о� деци неопростив грех. Уосталом, Божић �е празник и привилеги�а деце у целом цивилизованом хришћанском свету.

Божић у урбано� средини

Поставља СЃРµ питање како славити Божић данас, Сѓ измењеним условима живота, нарочито Сѓ урбаним срединама, РіРґРµ нема РЅРё ватре РЅРё огњишта РЅРё шуме, дрвећа, Рё РіРґРµ С�Рµ немогуће РЅР° РІРёСЃРѕРєРµ спратове дизати велико РґСЂРІРѕ Рё сламу. РЎСЂР±Рё СЃСѓ Божић, исто као Рё РєСЂСЃРЅСѓ славу, славили Сѓ тешким ратним условима – Сѓ СЂРѕРІСѓ, РЅР° стражи, РЅР° фронту, тим РїСЂРµ РіР° С�Рµ лакше славити Сѓ светлим, пространим, топлим Рё комфорним становима, Сѓ градским срединама. Уместо великог дрвета СѓР·РјРµ СЃРµ мања храстова гранчица, Рё мања количина сламе. РЎРІРµ СЃРµ то, Р·Р°С�едно СЃР° печеницом, уочи Божића СѓРЅРѕСЃРё Сѓ кућу Рё ставља РёСЃРїРѕРґ славске РёРєРѕРЅРµ РЅР° источном Р·РёРґСѓ стана или куће. Запали СЃРµ свећа Рё кандило, што символише ватру Рё огњиште. Кућа СЃРµ окади тамС�аном, РёР·РіРѕРІРѕСЂРµ СЃРµ молитве РєРѕС�Рµ СЃРµ Р·РЅР°С�Сѓ, или СЃРµ прочитаС�Сѓ РёР· молитвеника, Рё то вече СЃРµ РїСЂРѕРІРѕРґРё Сѓ РїСЂРёС�атноС� породичноС� атмосфери СѓР· слушање црквене РјСѓР·РёРєРµ Рё песама СЃР° касета, или СѓР· гледање филмова верске или моралне садржине.

Зато С�Рµ веома важно РґР° Божић Р±СѓРґРµ нерадан дан – државни празник, РґР° Р±Рё СЃРµ празнична атмосфера употпунила. Само РѕРЅР°С� РєРѕ лично РЅРёС�Рµ доживео ту предивну атмосферу Сѓ РєРѕС�РѕС� СЃРµ душа, захваћена неким унутрашњим блаженством, надима Рё шири Сѓ РІРёСЃРёРЅРµ свемирских простора, када СЃРµ СЃРІРё људи воле Рё СЃРІРµ прашта, РЅРµ може схватити црногорског владику Његоша Рё његове стихове:

Нема дана без очнога вида

нити праве славе без Божића!

РАСУЂ�ВАЊЕ

Господу �сусу рођеном у Витле�ему на�пре се поклонише пастири и мудраци (звездари) c �стока, дакле, на�прости�и и на�мудри�и овога света. � дан-данас на�искрени�е се клања�у Господу �сусу, Богу и Спасу, на�прости�и и на�мудри�и овога света. Покварена простота и полуучена мудрост вазда су били непри�атељи Христова Божанства и Његовог Јеванђеља. Но ко су били ови мудраци c �стока? Ово питање �е нарочито проучавао св. Димитри�е Ростовски. Он тврди, да су они били цареви неких мањих области или по�единих градова у Перси�и, Араби�и и Мисиру. У исто време били су они велики учењаци у звездарству (астрономи�и). Њима се �авила она чудесна звезда, ко�а �е наговештавала рођење Новога Цара. По св. Димитри�у та се звезда њима �авила на девет месеци пре рођења Господа �суса, т�. у време зачећа Пресвете Богородице. To време од девет месеци они су провели у проучавању те звезде, у припремању за пут и у путовању. Стигли су у Витле�ем ускоро по рођењу Спаситеља света. Један од њих звао се Мелхиор. Он �е био стар, сед, са дугом белом косом и брадом. Он принесе Господу на дар злато. Други се звао Гаспар; лица црвена, млад и без браде. Он принесе Господу на дар ливан. Трећи се звао Валтазар, лицем црн и врло брадат. Он принесе Господу на дар измирну. Њихова тела по смрти пренета су у Цариград, из Цариграда у Милано, a из Милана у Келн. Могло би се �ош додати, да су ова тро�ица мудраца били представници три главне pace људске, ко�е су произашле од Но�евих синова: Сима, Хама и Јафета. Перси�анац �е представљао Јафетите, Арабљанин Семите a Мисирац Хамите. Тако да се може рећи: кроз њих тро�ицу цео род људски поклонио се ваплоћеном Господу и Богу нашему.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам красоту душе Пресвете Богородице и то:

1. како душа њена беше светла и непорочна,

2. како душа њена беше испуњена тишином од вере и наде у Бога,

3. како душа њена беше испуњена благоуханим мирисом од молитава.

БЕСЕДА

о рођењу Господа Сина Божи�ег

�зађох од оца и дођох на сви�ет (Јов. 16,28)

Син Божи�и �единородни, браћо, рођен у вечности од Оца без матере, роди се у времену од матере без оца. Оно прво рођење недокучена �е та�на Свете Тро�ице у вечности, ово друго недокучена �е та�на силе и човекољубља Божи�ег у времену. На�већа та�на у времену одговара на�већо� та�ни у вечности. Не улазећи с маленом свећом нашега разума у ову на�већу та�ну, задовољимо се, браћо, сазнањем, да �е наше спасење потекло не од човека и не од земље него од на�виших висина божанскога невидљивог света. Толика �е милост Божи�а и толико �е досто�анство човеково, да �е сам Бог Син спустио се из вечности у време, с неба на земљу, с престола славе у пећину овчарску, само да људе спасе, од греха очисти, и у Ра� поврати. �зађох од оца, где имадох све, и дођох на свет, ко�и ми не може ништа дати. У пећини се роди Господ, да покаже, да �е цео свет �една тамна пећина, ко�у само Он �едини може осветлити. У Витле�ему се роди Господ – а Витле�ем значи дом хлеба- да покаже, да �е Он �едини хлеб живота, досто�ан правих људи.

О Господе �сусе, превечни Сине Бога Живога, и Сине Деве Мари�е, осветли нас и нахрани нас Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.