+++ РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО – БОЖИЋ

Опис догађаја

  • петак | 6. јануара 2023.
  • Цео дан

п»ї





БОЖР�Р‹ – РҐР Р�РЎРўРћР’Рћ РОЂЕЊЕ

Рождество Господа Рё Бога Рё Спаса нашега Р�СЃСѓСЃР° Христа. „Рђ кад СЃРµ наврши РІСЂРёС�еме, посла Бог РЎРёРЅР° СЃРІРѕС�ега С�единороднога“ (Гал 4, 4), РґР° спасе СЂРѕРґ људски. Р� кад СЃРµ РёСЃРїСѓРЅРё девет месеци РѕРґ благовести, РєРѕС�Сѓ С�ави архангел Гаврил ПресветоС� Деви Сѓ Назарету, говорећи: „РадуС� СЃРµ, благодатна… ево зачећеш Рё родићеш СЃРёРЅР°, Рё надС�ени РјСѓ РёРјРµ Р�СЃСѓСЃ“ (Лк 1, 18 Рё 31). РЈ то време РёР·РёС’Рµ заповест РѕРґ кесара Августа, РґР° СЃРµ попише сав народ Сѓ Царевини СЂРёРјСЃРєРѕС�. РЎС…РѕРґРЅРѕ тоС� заповести требаше свако РґР° РёРґРµ Сѓ СЃРІРѕС� град Рё тамо СЃРµ упише. Зато Јосиф Праведни РґРѕС’Рµ СЃ Пресветом Девом Сѓ ВитлеС�ем, град Давидов, С�ер РѕР±РѕС�Рµ беху РѕРґ царског колена Давидова. РџР° како СЃРµ Сѓ таС� малени град слеже РјРЅРѕРіРѕ народа ради РїРѕРїРёСЃР°, РЅРµ могоше Јосиф Рё МариС�Р° наћи конака РЅРё Сѓ С�едноС� кући, Р·Р±РѕРі чега СЃРµ склонише Сѓ С�едну пећину овчарску, РіРґРµ пастири овце СЃРІРѕС�Рµ затвараху. РЈ тоС� пећини, Р° Сѓ ноћи између суботе Рё недеље, 25. децембра СЂРѕРґРё Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Р�СЃСѓСЃР° Христа. Р� родивши Га без бола, као што Га С�Рµ Рё зачела без греха, РѕРґ Духа Светога, Р° РЅРµ РѕРґ човека, РѕРЅР° Га сама РїРѕРІРё Сѓ ланене пелене, поклони РњСѓ СЃРµ као Богу Рё положи Га Сѓ С�асле. Потом РїСЂРёС’Рµ Рё праведни Јосиф, Рё РѕРЅ РњСѓ СЃРµ поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше Рё пастири РёР· поља, упућени РѕРґ ангела БожС�ег, Рё поклонише РњСѓ СЃРµ као МесиС�Рё Рё Спаситељу. Р� чуше пастири мноштво ангела БожС�РёС… РіРґРµ РїРѕС�Сѓ: „Слава РЅР° РІРёСЃРёРЅРё Богу Рё РЅР° земљи РјРёСЂ, међу људима РґРѕР±СЂР° воља“ (Лк 2, 14). РЈ то време стигоше Рё три мудраца СЃ Р�стока вођени чудесном звездом, СЃР° даровима СЃРІРѕС�РёРј: златом, ливаном Рё РёР·РјРёСЂРЅРѕРј, Рё поклонише РњСѓ СЃРµ као Цару над царевима, Рё дариваше Га даровима СЃРІРѕС�РёРј (РњС‚ 2). Тако РґРѕС’Рµ Сѓ свет РћРЅР°С�, чиС�Рё долазак Р±Рё проречен РѕРґ РїСЂРѕСЂРѕРєР°, СЂРѕРґРё СЃРµ онако како Р±Рё проречено: РѕРґ Пречисте Деве, Сѓ граду ВитлеС�ему, РѕРґ колена Давидова РїРѕ телу, Сѓ време када више РЅРµ беше Сѓ Јерусалиму цара РѕРґ СЂРѕРґР° Јудина, него цароваше Р�СЂРѕРґ туђин. После РјРЅРѕРіРёС… РЎРІРѕС�РёС… праобраза Рё наговештења, изасланика Рё весника, РїСЂРѕСЂРѕРєР° Рё праведника, мудраца Рё царева, РЅР°С�зад СЃРµ С�ави РћРЅ, Господар света Рё Цар над царевима, РґР° изврши дело спасења људског, РєРѕС�Рµ РЅРµ могоше извршити слуге Његове. Њему нека С�Рµ вечна слава Рё хвала. РђРјРёРЅ.

БОЖ�ЋН� ПРАЗН�Ц� � ОБ�ЧАЈ�

Р�ако С�Рµ Васкрс РЅР°С�већи хришћански празник – празник над празницима, РєРѕРґ РЎСЂР±Р° СЃРµ Божић Рё празници везани Р·Р° њега РЅР°С�свечаниС�Рµ прослављаС�Сѓ Рё обилуС�Сѓ нашим лепим обичаС�РёРјР°, РєРѕС�Рё време РѕРґ неколико недеља РѕРєРѕ Божића чине РЅР°С�лепшим Рё РЅР°С�свечаниС�РёРј периодом Сѓ целоС� календарскоС� РіРѕРґРёРЅРё.

Божић СЃРµ празнуС�Рµ као успомена РЅР° дан рођења Господа Р�СЃСѓСЃР° Христа, РЎРёРЅР° БожиС�ег, Спаситеља света. РўР° чињеница РґР° С�Рµ то празник рађања РЅРѕРІРѕРі живота, празник деце Рё детињства, празник родитељства – очинства Рё материнства, украсила С�Рµ РєРѕРґ РЎСЂР±Р° РѕРІР°С� празник РЅР°С�лепшим верским обичаС�РёРјР° Рё обредима. РЎРІРё ти обичаС�Рё Рё обреди РёРјР°С�Сѓ С�едан РѕСЃРЅРѕРІРЅРё смисао Рё СЃРІРѕРґРµ СЃРµ РЅР° С�едан циљ: умолити Бога РґР° сачува Рё увећа породицу Рё имање домаћина. РЎРІРµ С�Рµ то изражено Сѓ краткоС� народноС� здравици Рё молитви Рѕ Божићу: "ДаС�, Боже, здравља Рё весеља Сѓ РѕРІРѕРј РґРѕРјСѓ, нека нам СЃРµ рађаС�Сѓ здрава дечица, нека нам рађа жито Рё лозица, нека нам СЃРµ увећава РёРјРѕРІРёРЅР° Сѓ пољу, Сѓ тору Рё РѕР±РѕСЂСѓ!"

Божићу се раду�е и старо и младо, и мушко и женско. На неколико недеља пред Божић (већ од Никољдана) и неколико недеља после Божића (до Савиндана) тра�е свечано празнично расположење. Народ се весели и раду�е, у кућама и породицама влада при�атно духовно расположење, у атмосфери се осећа неко тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, прашта�у �едни другима увреде нанете преко године и цео народ поста�е �една душа.

У овом периоду су на�важни�и следећи празници: Детињци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Бого�ављење, Јовањдан и Савиндан. За сваки од ових дана и празника везани су наши лепи обича�и.

Божић

На�радосни�и празник међу свим празницима код Срба �е Божић. Празну�е се три дана. Први дан Божића �е увек 7. �ануара по новом календару односно 25. децембра по старом календару . На Божић у�утро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и пранги�а и об�ављу�е долазак Божића и Божићног славља.

Домаћин и сви укућани облаче на�свечани�е одело, и одлазе у цркву на �утрењу и Божићну литурги�у. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздравља�у речима:

"Христос се роди!" и отпоздраваља�у:

"Ваистину се роди!"

Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Бого�ављења. Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане овим радосним божићним поздравом, и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честита�ући �едни другима празник.

Положа�ник

На Божић, рано пре подне, у кућу долази специ�ални гост, ко�и се обично договори са домаћином, а може бити и неки случа�ни намерник, и он се посебно дочеку�е у кући, и зове се положа�ник.

ПоложаС�РЅРёРє поздрави РґРѕРј Божићним поздравом, љуби СЃРµ СЃР° укућанима Рё одлази РєРѕРґ шпорета. Отвара врата РЅР° шпорету или пећи, раниС�Рµ РЅР° огњишту, џара ватру Рё РіРѕРІРѕСЂРё здравицу: „Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико Сѓ тору оваца, Колико варница толико прасади Рё С�агањаца, Колико варница, толико гусака Рё пилади, Рђ РЅР°С�више здравља Рё весеља, РђРјРёРЅ, Боже РґР°С�“.

Положа�ник символички представља оне Мудраце ко�и су пратили звезду са �стока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положа�ника, и дару�е га неким прикладним поклоном. Он �е човек, ко�и на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесница

Рано СѓС�утро РЅР° Божић, домаћица замеси тесто РѕРґ РєРѕС�ег пече погачу, РєРѕС�Р° СЃРµ Р·РѕРІРµ чесница. РЈ СљСѓ СЃРµ ставља златни, сребрни или обични новчић, РѕРґРѕР·РіРѕ СЃРµ Р±РѕРґРµ гранчицом бадњака, Рё та чесница РёРјР° улогу славског колача РЅР° Божић. Када чесница Р±СѓРґРµ печена, РёР·РЅРѕСЃРё СЃРµ РЅР° сто РіРґРµ С�Рµ већ постављен Божићни ручак. Домаћин РѕРґ печенице Р·Р° Божић сече РЅР°С�РїСЂРµ леву плећку, главу Рё део РѕРґ ребара. Када СЃРІРё стану Р·Р° сто, домаћин запали свећу, СѓР·РёРјР° кадионицу, окади РёРєРѕРЅРµ, кандило Рё СЃРІРµ присутне, преда неком млађем кадионицу РєРѕС�Рё кади целу кућу. Уколико неко Р·РЅР° пева божићни тропар, Р° ако РЅРµ, чита СЃРµ „Оче наш“ наглас. Кад СЃРµ молитва заврши приступа СЃРµ ломљењу чеснице. Чесница СЃРµ окреће као славски колач, прелива РІРёРЅРѕРј Рё РЅР° РєСЂР°С�Сѓ ломи. РћРЅР° СЃРµ ломи РЅР° онолико делова колико РёРјР° укућана РћРЅР°С� РєРѕ РґРѕР±РёС�Рµ део чеснице Сѓ РєРѕС�РѕС� С�Рµ новчић, РїРѕ народном веровању, биће срећан целе те РіРѕРґРёРЅРµ. Када СЃРµ заврши ломљење чеснице, укућани С�едни РґСЂСѓРіРёРјР° честитаС�Сѓ празник Рё седаС�Сѓ Р·Р° трпезу.

Божићна печеница

Према народним обича�има, �една врста жртве ко�а се приноси Богу и вуче корене из времена веровања пре хришћанства, а помиње се и у старозаветним књигама.

За печеницу се обично коље прасе или �агње, а уз то неко �ош коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обича� везан за клање печенице, остао �е вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га �е прихватила и благословила, �ер после Божићног поста, ко�и тра�е шест недеља, �ача храна добро дође, поготово што су тада изузетно �аки мразеви и зиме.

Божић празник деце

Божић �е првенствено празник деце. На Божић се родило на�лепше и на�свети�е дете у истори�и људског рода. Зато, они родитељи ко�и сво�у децу, из било ко�их разлога, лишава�у празновања Божића и доживља�а везаних за та� празник, чине према сво�о� деци неопростив грех. Уосталом, Божић �е празник и привилеги�а деце у целом цивилизованом хришћанском свету.

Божић у урбано� средини

Поставља СЃРµ питање како славити Божић данас, Сѓ измењеним условима живота, нарочито Сѓ урбаним срединама, РіРґРµ нема РЅРё ватре РЅРё огњишта РЅРё шуме, дрвећа, Рё РіРґРµ С�Рµ немогуће РЅР° РІРёСЃРѕРєРµ спратове дизати велико РґСЂРІРѕ Рё сламу. РЎСЂР±Рё СЃСѓ Божић, исто као Рё РєСЂСЃРЅСѓ славу, славили Сѓ тешким ратним условима – Сѓ СЂРѕРІСѓ, РЅР° стражи, РЅР° фронту, тим РїСЂРµ РіР° С�Рµ лакше славити Сѓ светлим, пространим, топлим Рё комфорним становима, Сѓ градским срединама. Уместо великог дрвета СѓР·РјРµ СЃРµ мања храстова гранчица, Рё мања количина сламе. РЎРІРµ СЃРµ то, Р·Р°С�едно СЃР° печеницом, уочи Божића СѓРЅРѕСЃРё Сѓ кућу Рё ставља РёСЃРїРѕРґ славске РёРєРѕРЅРµ РЅР° источном Р·РёРґСѓ стана или куће. Запали СЃРµ свећа Рё кандило, што символише ватру Рё огњиште. Кућа СЃРµ окади тамС�аном, РёР·РіРѕРІРѕСЂРµ СЃРµ молитве РєРѕС�Рµ СЃРµ Р·РЅР°С�Сѓ, или СЃРµ прочитаС�Сѓ РёР· молитвеника, Рё то вече СЃРµ РїСЂРѕРІРѕРґРё Сѓ РїСЂРёС�атноС� породичноС� атмосфери СѓР· слушање црквене РјСѓР·РёРєРµ Рё песама СЃР° касета, или СѓР· гледање филмова верске или моралне садржине.

Зато С�Рµ веома важно РґР° Божић Р±СѓРґРµ нерадан дан – државни празник, РґР° Р±Рё СЃРµ празнична атмосфера употпунила. Само РѕРЅР°С� РєРѕ лично РЅРёС�Рµ доживео ту предивну атмосферу Сѓ РєРѕС�РѕС� СЃРµ душа, захваћена неким унутрашњим блаженством, надима Рё шири Сѓ РІРёСЃРёРЅРµ свемирских простора, када СЃРµ СЃРІРё људи воле Рё СЃРІРµ прашта, РЅРµ РјРѕР¶Рµ схватити црногорског владику Његоша Рё његове стихове:

Нема дана без очнога вида

нити праве славе без Божића!

�з љубави жарке Ти сe c неба спусти,

�з вечне красоте у ругобу муке,

�з вечне светлости у мрак злобни, густи,

Дављеним у греху пружи свете руке.

Зачуди се небо, земља затресе се:

Добро дошо, Христе! Људи, раду�те се!

�з љубави жарке, ко�ом свет сотвори,

Ко роб се понизи, да робље одрешиш,

Да обновиш кућу што Адам разори,

Да мрачне просветиш, грешне да разрешиш.

Љубав не зна страха нити понижења.

Добро дошо Христе, Владико спасења!

�з љубави жарке, Царе свих красота,

Ти остави блесак красних херувима,

У пећину сиђе људскога живота

C буктињом и миром оча�ним људима.

Устраши СЃРµ земља: како РґР° Рў’ РѕРґСЂР¶Рё?

Добро дошо, Христе. Тебе небо држи!

Девица прекрасна давно Ти се нада,

Земља Ти �у диже да се кроз њу спустиш

C високог престола, из небеског града,

Да донесеш здравље, грехе да отпустиш.

O девице света, кадилнице златна,

Слава ти и хвала, мати благодатна!

РАСУЂ�ВАЊЕ

Господу �сусу рођеном у Витле�ему на�пре се поклонише пастири и мудраци (звездари) c �стока, дакле, на�прости�и и на�мудри�и овога света. � дан-данас на�искрени�е се клања�у Господу �сусу, Богу и Спасу, на�прости�и и на�мудри�и овога света. Покварена простота и полуучена мудрост вазда су били непри�атељи Христова Божанства и Његовог Јеванђеља. Но ко су били ови мудраци c �стока? Ово питање �е нарочито проучавао св. Димитри�е Ростовски. Он тврди, да су они били цареви неких мањих области или по�единих градова у Перси�и, Араби�и и Мисиру. У исто време били су они велики учењаци у звездарству (астрономи�и). Њима се �авила она чудесна звезда, ко�а �е наговештавала рођење Новога Цара. По св. Димитри�у та се звезда њима �авила на девет месеци пре рођења Господа �суса, т�. у време зачећа Пресвете Богородице. To време од девет месеци они су провели у проучавању те звезде, у припремању за пут и у путовању. Стигли су у Витле�ем ускоро по рођењу Спаситеља света. Један од њих звао се Мелхиор. Он �е био стар, сед, са дугом белом косом и брадом. Он принесе Господу на дар злато. Други се звао Гаспар; лица црвена, млад и без браде. Он принесе Господу на дар ливан. Трећи се звао Валтазар, лицем црн и врло брадат. Он принесе Господу на дар измирну. Њихова тела по смрти пренета су у Цариград, из Цариграда у Милано, a из Милана у Келн. Могло би се �ош додати, да су ова тро�ица мудраца били представници три главне pace људске, ко�е су произашле од Но�евих синова: Сима, Хама и Јафета. Перси�анац �е представљао Јафетите, Арабљанин Семите a Мисирац Хамите. Тако да се може рећи: кроз њих тро�ицу цео род људски поклонио се ваплоћеном Господу и Богу нашему.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам красоту душе Пресвете Богородице и то:

1. како душа њена беше светла и непорочна,

2. како душа њена беше испуњена тишином од вере и наде у Бога,

3. како душа њена беше испуњена благоуханим мирисом од молитава.

БЕСЕДА

о рођењу Господа Сина Божи�ег

�зађох од оца и дођох на сви�ет (Јов. 16,28)

Син Божи�и �единородни, браћо, рођен у вечности од Оца без матере, роди се у времену од матере без оца. Оно прво рођење недокучена �е та�на Свете Тро�ице у вечности, ово друго недокучена �е та�на силе и човекољубља Божи�ег у времену. На�већа та�на у времену одговара на�већо� та�ни у вечности. Не улазећи с маленом свећом нашега разума у ову на�већу та�ну, задовољимо се, браћо, сазнањем, да �е наше спасење потекло не од човека и не од земље него од на�виших висина божанскога невидљивог света. Толика �е милост Божи�а и толико �е досто�анство човеково, да �е сам Бог Син спустио се из вечности у време, с неба на земљу, с престола славе у пећину овчарску, само да људе спасе, од греха очисти, и у Ра� поврати. �зађох од оца, где имадох све, и дођох на свет, ко�и ми не може ништа дати. У пећини се роди Господ, да покаже, да �е цео свет �една тамна пећина, ко�у само Он �едини може осветлити. У Витле�ему се роди Господ – а Витле�ем значи дом хлеба- да покаже, да �е Он �едини хлеб живота, досто�ан правих људи.

О Господе �сусе, превечни Сине Бога Живога, и Сине Деве Мари�е, осветли нас и нахрани нас Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.