Свети апостол Филип, ђакон; Свети Теофан Начертани

Опис догађаја

  • среда | 23. октобар 2024.
  • Цео дан
Свети апостол Филип, ђакон

Родом из Кесарије Палестинске. Жењен био, и у браку родио 4 кћери, све четири обдарене од Бога даром прорицања, и све четири заветоване девице Христа ради. Када апостоли свети бираху ђаконе, тада и Филип би изабран, поред Стефана и осталих. И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и удовицама. Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму, апостол Филип склони се у Самарију, и тамо проповедаше Јеванђеље и сведочаше га чудесима многим изгоњењем демона, исцелењем болесних и др. Видећи чудеса св. апостола крсти се и чувени Симон Волх. Крсти св. Филип и евнуха царице Кандакије. По том ангел га Божји тренутно и невидљиво пренео у Азот, где учаше и проповедаше, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен за епископа у Тралији. Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у радост Господа свога.

Тропар (глас 3):

Апостоле Свети Филипе, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.

Спомен Седмог Васељенског Сабора

Овај Сабор одржат је 787. год. у Никеји за време царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина, и за време патријарха Тарасија. Сабор овај утврдио је коначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом, сведочанством Светих Отаца и достоверним примерима чудеса, пројављених од светих икона. Између других наведених примера чудеса навео је епископ Кипарски Константин и овај пример: чобанин неки из града Констанце истерав једнога дана стадо на пашу виде икону Пресвете Богородице, сву украшену цвећем од правоверних. „На што толику част одавати стени?“ рече чобанин (свакако васпитан у иконоборству) па удари својим гвозденим штапом по икони и поквари десно око на лику Богоматере. Но тек што се кренуо од тога места, спотакне се и оним истим штапом избије себи десно око. Вративши се ћорав у град он је плачући викао и говорио, да га је постигла казна од Богородице. — Овај Сабор решио је још, да се у антиминс непремено стављају свете мошти мученика. Учествовало је на сабору 367 Отаца. За молитве њихове нека и нас Господ помилује и спасе.

Свети Теофан Начертани

Исповедник и писац канона. Рођен у Арабији од богатих и побожних родитеља. Са својим братом Теодором (27. дец.) замонашио се у манастиру Св. Саве Освештаног. Као врло образоване монахе пошаље их патријарх Јерусалимски Тома цару Лаву Јерменину, да образложе цару и одбране иконопоштовање. Цар опаки грдно намучи ову свету браћу, и баци их у тамницу. Доцнији цар иконоборац Теофил продужи их мучити; и да би их изложио подсмеху света нареди да се на њиховом лицу нацртају неке подругљиве речи. По свршетку иконоборства св. Теофан буде пуштен у слободу и ускоро посвећен за епископа. Мирно скончао 847. год. Страдао за иконе 25 година. Написао 145 канона. Одселио се у вечну радост Господа свога.

Тропар (глас 8):

Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Теофану премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.

Свети Нектарије патријарх Цариградски

Као световњак и високи царски чиновник једногласно изабран за патријарха после св. Григорија Богослова, 381. год. Одликовао се дубоким разумом, тактом и ревношћу за цркву. Упокојио се мирно 397. год.

Свете мученице Зинаида и Филонида

Сестре рођене, родом од Тарса. Називају их сродницима св. апостола Павла. Као девојке одрекле се света ради Христа, и повучене у неку пештеру подвизавале се. Знађаху лекарску вештину, те помагаху многим болним. Нарочито Филонида због великог поста удостоји се дара чудотворства. Но неки неверни нападну их ноћу и побију камењем.

Теофан Саваит, подвижник изрјадни,
Дубоки богослов и песник преславни,
Страдалник за Христа, исповедник вере,
Украшење цркве, Отац православни,
Келију остави ради послушања,
Из тишине глухе опет у свет крочи
Да опаког цара истином убеди
И истину праву цару посведочи.
Четврт је стољећа и за срећу доста!
То у муци прође светом Теофану
На муци претешкој у тамници хладној,
На лицу носаше муку начертану.
Но светитељ Божји, Духом надахнути,
Све испуни време сладостним појањем
Господа славећи и Господње свеце
Са љубављу жарком, вером и надањем.

РАСУЂИВАЊЕ

Као што се Божјим Промислом даје сила целебна, чудотворна, освештаној води или освештаном јелеју, тако се исто таква сила даје и иконама. Један диван пример чудотворне силе светих икона наводи св. Атанасије Велики. У граду Вириту, живео неки хришћанин под кирију у једној кући. Иселивши се из те куће он заборави у њој једну икону Спаситељеву. После њега усели се у исту кућу неки Јеврејин. А у том граду беше много Јевреја, и то нарочито озлобљених против вере хришћанске. Када се икона, дакле, нађе, изнесоше је Јевреји у своју зборницу, и почеше да јој се ругају као што су се некад претци њихови ругали живоме Спаситељу. И учинише Јевреји са иконом исто оно што претци њихови учинише са Спаситељем, на име: прободоше руке и ноге ексерима, натопише уста на икони сирћетом, и на све начине поругаше се лику Спаситељеву. Најзад неко од њих узе копље и удари лик божански под ребра. Но, о чуда, из прободеног места потече крв с водом, као негда из живога тела распетога Господа. Страх и ужас Јевреја не може се описати. Тада потурише суд, да се уњ слива крв; и доведоше многе болеснике, слепе, глухе, хроме, бесне, који чим их намазаше том крвљу — сви се исцелише. На ово чудо сабра се сав град, и сви прославише Христа Бога. А Јевреји у томе граду сви повероваше у Господа Христа, живог и животодавног.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам многобројне неправде народа Израиљског и многобројне казне Божје, и то:
1. како се кнежеви народни често одвраћаху од Бога и чињаху што је зло пред Богом.
2. како Бог кажњаваше народ да би га поправио.
3. како најзад, под злим царем Јоакимом, народ Израиљски би одведен у ропство Вавилонско.

БЕСЕДА

о гласу Господњем на водама.
Глас је Господњи на водама (Пс. 28, 3)
На Јордану чуо се глас Господњи, када је св. Јован крстио Спаситеља. На мору Галилејском, када би бура и ветрови, чуо се глас Христов, и бура се утишала, и ветрови престали. Глас Господњи чуо се на свадби у Кани Галилејској, и вода се претворила у вино. На Црвеном Мору би глас Господњи, и море се раступи и отвори пут народу Божјем. У пустињи би глас Господњи, и вода потече из сува камена. Шта значи то: глас је Господњи на водама? Значи: стихија водена је дело Божје, и кроз њу Бог чини чудеса кад хоће и како хоће. Не мање су и остале стихије дело Божје — огањ, ваздух, и земља. И над њима је Бог господар; и кроз њих Бог чини чудеса кад хоће и како хоће. У огњеном виду јавио се Бог Дух Свети о Педесетници. У пећи Вавилонској пламен изгуби своју силу по речи Господњој и не нашкоди блаженим отроцима, огањ с неба паде и запали жртву Гедеонову (Суд. 6). Илија сведе огањ с неба. Купина гораше и не сагореваше (II Мојс. 3). Огањ с неба паде и запали жртву Богу (I Цар. 18). Огњени стуб хођаше пред Израиљцима. Све то по речи Господњој. Земља се отвори и прогута неправедног Кореја, Датана и Авирона (IV. Мојс. 16). Земља се отвори и сакри Јелисавету са младенцем Јованом од мача Иродова. Земља се затресе када Господ издахну на Крсту, и гробови се отворише. На ваздуху се вазнесе Господ на небо. На ваздуху свети апостоли бише пренети у Јерусалим са разних страна света. На ваздуху пренесе ангел пророка Авакума тренутно у Вавилон. И то све по гласу Господњем, по наредби Господњој. О кад би људи били тако послушни гласу Господњем као што су му послушне неразумне стихије природне! Но под водама разумеју се ваистину и људи, послушни гласу Господњем: апостоли и светитељи. Као вода разлише се они по свему свету с проповеђу Христа Бога. Као вода напојише жедни свет са извора вечнога живота. И обнови се свет, и процвета. Као на обичним водама тако се и на њима јавише безбројна чудеса Божја — јер беху покорни вољи Божјој, послушни гласу Божјем, као вода, исто као вода.
О Господе Исусе Христе, помози нам бити послушним гласу Твоме. Помози нам застидети се од мртвих стихија, које Тебе боље слушају него ми. Теби слава и хвала вавек. Амин.